Сећање на жртве "Бљеска"

Навршава се 18. година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу  Републике Српске Крајине (РСК).  Током дводневне операције "Бљесак", која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом.

У цркви Светог Марка Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза" одржали су  парастос за Србе пострадале у акцији хрватске војске "Бљесак" 1995. године.

Служењу парастоса присуствовали су и чланови Коалиције удружења избеглица, који истичу да операција Бљесак" није била легитимна јер њен циљ "није било само успостављање суверенитета Хрватске на том подручју, већ присилно протеривање српског становништва".

После служења парастоса, председник "Веритаса" Саво Штрбац и председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта истакли су да одговорни за те злочини још нису процесуирани.

Штрбац је рекао да је прошле године МУП Републике Српске подне пријаву тужилаштву БиХ за ратне злочине против, како је рекао, "целог војног политичког и полицијског врха Хрватске из тог периода".

Према његовим речима, претпрошле године и српско Тужилаштво за ратне злочине је покренуло преткривични поступак за злочине над Србима у акцији "Бљесак" у селу Медари, "где су масакариране 23 особе, међу којима 12 жена и троје деце до 11 година".

Линта је рекао да породице убијених и протераних очекују правду, а "ми сматрамо да је коначно дошло време да Влада Србије стане иза протераних Срба и да се отвори суштински дијалог са званичним Загребом и да се процесуирају сви одговорни за ратне злочине".

Симболичним спуштањем венаца у реку Саву са средине моста у Градишки обележено је 18 година од егзодуса Срба из западне Славоније.

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је у интересу правде да се сваке године и на сваком месту обележавају датуми српских страдања, подсећајући да још нико није одговарао за злочине које су хрватске снаге починиле над Србима током акције "Бљесак", у којој је страдало 280 недужних цивила.

"Српски народ широм својих простора обележава своја страдања. То је народ који је највише страдао у претходним ратовима на подручју бивше Југославије и зато не смемо одустати са обележавањима својих значајних датума", рекао је Додик.

Хрватски државни врх окупио се у Окучанима у западној Славонији на обележавању 18-годишњице операције Бљесак, у којој су хрватске снаге заузеле делове западне Славоније под српском контролом. 

Око 30.000 људи напустило Западну Славонију

У акцији "Бљесак" страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" из априла 2003. године, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003, у акцији "Бљесак" припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама. 

Дан по отпочињању акције "Бљесак" бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Због ратних злочина почињених у акцији "Бљесак" и "Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999).  У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја".

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. године Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције "Бљесак". Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније, поводом 10. годишњице акције Олуја, којом су хрватске снаге повратиле контролу над Книнском крајином, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције "Бљесак".  У мају 2011. године ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани, а годину дана касније у општини Новска још 28 тела.

Документационо-информативни центар "Веритас" саопштио је , у новембру 2011. године , да је у Загребу идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су погинули у акцији хрватске војске и полиције "Бљесак".

Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила да су на гробљима у Медарима, Окућанима и Врбовљанима до сада ексхумирани посмртни остаци 110 жртава те војно-полицијске акције.