Међународни празник рада

Широм света обележен је Међународни празник рада у знак сећања на око 40.000 радника Чикага који су 1886. године ступили у штрајк захтевајући боље услове рада.

У Србији се традиционално излази на првомајски уранак. И овог 1. маја излетита широм земље била су пуна.

Међународни празник рада Социјалистичка партија Србије обележила је полагањем венаца на споменик оснивачу радничког покрета Димитрију Туцовићу на Тргу Славија. Венце су положили премијер Србије и председник СПС-а Ивица Дачић и председник београдских социјалиста Александар Антић.

Премијер Дачић је обишао и Наставни центар МУП-а у Макишу где је поручио да је Влада Србије посвећена побољшању материјалног положаја запослених и изразио наду да ће брзо доћи време када ће све расположиве снаге моћи да усмери на економски развој.

Александар Антић je посветио овај дан незапосленима, којих има око 200.000 у Београду и милион у Србији, јер, како каже, они морају бити апсолутни приоритет Владе, града Београда и локалних самоуправа.

Представници неколико синдиката поручили су на скупу на Тргу Николе Пашића поводом Међународног празника рада да радници имају све мање права и затражили да се побољша запослених.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је новинарима пред почетак скупа да је уништењем српске привреде дошло до тога да радници губе радна места и да имају све мање права.

"Највећи проблем је апатија грађана. Циљ овог протеста је да се прекине апатија и подигне морал радницима", рекао је Орбовић и додао да се неће ситуација неће променити док радници не изађу на улице и боре се за своја радна места и плате.

Орбовић је најавио и да ће синдикати врло брзо однети своје захтеве Влади Србије, којој су, како тврди, дали доста времена да се положај радника побољша.

На обележавању Првог маја на Тргу Николе Пашића, између осталих учествовали су и Самостални синдикат металаца Србије, Самостални синдикат запослених у пољопривреди, прехрабеној, дуванској индустрији и водопривреди Србије, Синдикат радника грађевинарства, Самостални синдикат трговине Србије, Самостални синдикат поштанских радника Србије.

Окупљени су носили транспаренте на којима између осталог пише "Данас гладни", "сутра жедни", "И ти си синдикат", "За спас грађевинарства Србије", као и заставе различити синдикалних организација.

Учесници су кренули у протестну шетњу централним градским улицама, која се завршила на Тргу Николе Пашића.

На Славији су протестовали радници који организују Полицијски синдикат Србије, Нови синдикат здравства Србије и Синдикат индустријских радника Србије "Слога".

Синдикалне вође су указале на лош положај запослених и на високу стопу незапослености у Србији. Одржана је и шетња до Теразија.

Протест су на Славији одржали и Нова комунистичка партија Југославије и Комунисти Србије који су носили транспаренте са натписима "Интернационала, марксизам, лењинизам - рушимо капитализам и мајице са ликовима Стаљина и Че Геваре.

Венце на споменик Димитрију Туцовићу положили су и представници Социјалдемократске уније. 

Широм Европе и света одржани су протести и штрајкови радника и синдиката. 

Нерадно до 7. маја

Према Закону о државним празницима у Србији се за првомајске празнике не ради два дана.

Поводом Међународног празника рада и Ускрса ове године неће се радити од среде, 1. маја, до уторка, 7. маја, речено је у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

Како објашњавају у Министарству, празници се не спајају него су се "календарски поклопили", будући да 1. мај пада у среду, а петак, 3. маја је Велики петак, па потом у недељу и Ускрс. По закону се не ради ни другог дана Ускрса, у понедељак, тако да ће први радни дан после празника бити уторак, 7. мај.

Међународни празник рада, 1.мај је установљен у знак сећања на тај дан 1886. године, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.

Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до 1. маја 1886. године.

Као одговор тим захтевима уследила је репресија, и у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Седморица синдикалних активиста осуђени су на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. века и почетком 20. добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је 1893. године протестним скуповима у Београду.

Прва првомајска прослава у сеоским срединама у Србији била је у селу Дубона, код Младеновца две године касније.

Иако се Празник рада обележава широм света и у многим земљама је празник, он је најмасовније, на највишем нивоу, као једна од централних државних манифестација обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних, мада су у негдашњим социјалистичким земљама изгубили на масовности.