Смањио се круг добростојећих

Број грађана који ће због високих примања платити додатни порез на доходак, смањен је за 13 одсто. Према коначним подацима Пореске управе, ту обавезу има нешто мање од 19 хиљада грађана који су прошле године зарадили више од два милиона 67 хиљада динара.

По заради, водећи милионер је сиромашнији за 10 милиона него претходне године. То је економиста из Београда који је зарадио 180 милиона динара или милион и 700 хиљада евра.

Међу првих десет су директори, менаџери, правници и један предузетник. Две и по хиљаде милионера с прошле листе на овој нема.

"Највећи пад су забележили Крагујевац и Ниш, мада и остали велики градови, Београд, Нови Сад, Краљево, Зрењанин и друге општине и градови бележе пад", каже Драган Агатуновић из Пореске управе.

Више од трећине добростојећих Нишлија испало је са листе, али су двојица са зарадом од 70 и 78 милиона динара у њеном врху. Питајући се ко су милионери међу њима, већина грађана има знатно скромније жеље.

Економисти сматрају да у кругу добростојећих, најтеже опстају они који се баве сопственим бизнисом.

"Основни разлог пада броја пријављених милионера налази се у гашењу предузетничког сектора, ми имамо преузетнике којих је све мање и који су највише погођени", каже економиста Мирослав Здравковић.

Од почетка кризе 180.000 предузетника затворило је радње. Они који су опстали, заједно са осталима који добро зарађују, могу се наћи на удару додатног пореза на зараду. Држава од тога приходује око три милијарде динара.