Има ли места за жене руководиоце

У Србији број образованих константно расте, показују најновији подаци Републичког завода за статистику. Тако је, на пример, за протеклих десет година, број високо образованих порастао са око 410 хиљада на 650 хиљада. Жене су нарочито напредовале, јер их је на факутетима више од мушкараца.

Најмање образовано је становништво Јужне и Источне Србије. Добра вест је да се број елементарно неписмених за последњих 10 година смањио готово двоструко, па је сада мање од два одсто оних који немају ни три разреда основне школу.

Међу њима је ипак више жена и то су углавном баке, које нису имале прилику да се образују у младости. Ситуација у корист слабијег пола мења се из године у годину.

"Нарочито је занимљиво да у последње време, далеко више, 60 посто од укупног броја дипломираних сваке године су жене. Тако да се у сваком случају структура образованих код жена далеко поправила у односу на ранији период", каже Љиљана Ђорђевић из Републичког завода за статистику.

Што су нивои образовања виши расте и број жена, па их је тако више од мушкараца и на магистарским и на докторским студијама. Ипак и поред бољег образовања, жене у већини случајева не заузимају водеће и менаџерске позиције.

"Пројекат искорачивања жена у сферу високог образовања је један пројекат дугог трајања, који је трајао више од једног века и ми сада видимо последице тог пројекта дугог трајања. Исто важи и за освајање руководећих позиција", истиче социолошкиња др Исидора Јарић.

Интересантно је да породице са села чешће пошаљу ћерку да студира док син остаје на имању. Тако је било и у кући Радовановића из Смољинца код Пожаревца. Ћерка студира у Београду, док је син остао код куће и постао месар.

"Мислим да су шансе подједнаке, ћерка да заврши факултет, да настави овако да учи, она ће да има свој живот на један други начин за разлику од сина, који ће да остане код куће који ће други живот да води и други посао ради, али мислим да ће обоје да се снађу у животу", каже отац Горан Радовановић.

Поделе на мушка и женска занимања и даље постоје, а то се види и у образовању. Тако мушкарци у више од половине случајева дипломирају на факултетима природних наука, информатике, грађевинарства, техничких наука.

Жене се углавном образују на студијама здравства, образовања, социјалне заштите, права, уметности, док је изједначен број студената и студенткиња у областима услуга, пољопривреде и ветерине.