Годишњица бомбардовања Београда

Навршава се 72. годишњица од немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Напад, који је означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији, почео је у 6.30 часова без претходне објаве рата.

Централна комеморативна свечаност одржана је код споменика погинулим пилотима браниоцима Београда у Априлском рату на Земунском кеју. Уз почасни строј и оркестар Гарде, венац на споменик пилотима Југословенског краљевског ваздухопловства погинулима у одбрани Београда током Априлског рата 1941. положио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Венце на споменик положили су и представници министарства рада и социјалне политике, града Београда, удружења грађана "6. април", пилоти 252. ловачко-бомбардерске ескадриле Војске Србије "Курјаци са Ушћа", као и чланови породица пилота који су бранили Београд од напада немачких авиона 1941. године.

Члан Градског већа Дарко Божић рекао је да се данас одаје почаст пилотима и браниоцима Београда који су се 1941. године издигли против далеко надмоћнијег непријатеља.

"Сећамо се још тих недужних жртава и зато им вечна слава и хвала", истакао је Божић.

Цвеће и венци положени су јутрос код фонтане "Врело живота", испред Палате "Београд", код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве и код споменика страдалима у Карађорђевом парку, у коме се налазило велико склониште које је директно погођено и у коме је страдало више стотина Београђана.

Као и сваке године, Народна библиотека Србије обележава дан када је бомбардована њена накадашња зграда на Косанчићевом венцу, на месту где налазила до 6. априла 1941. Присутнима  се обратиo министар културе Братислав Петковић, в.д. управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић и књижевник Радован Бели Марковић.

Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан је насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побијено је и рањено више стотина цивила.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. То је једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. Цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности, нестао је у пожару.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а делимично оштећено 6.829 зграда, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих. Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 немачких авиона. У ваздушним борбама погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука ЈКРВ.

Немачки авиони су тог 6. априла напали и Краљево, а у нападу на Ниш, 8. априла погинуло је око 600 људи. Шестоаприлско бомбардовање изведено је без претходне објаве рата.