Читај ми!

Времеплов (5. април 2013)

Први академици Српске краљевске академије именовани на данашњи дан 1887. године. Совјетски Савез и Краљевина Југославија 1941. потписале Пакт о пријатељству и ненападању. Књижевница и преводилац Исидора Секулић умрла 5. априла 1958. године.

vremeplov_527.jpg

На данашњи дан 1887. године именовани су први академици Српске краљевске академије. Првих 16 чланова Српске краљевске академије именовао је краљ Милан Обреновић, да би већ следеће године академици сами бирали сталне и дописне чланове. Бивши чланови Српског ученог друштва постали су почасни чланови Академије. Тадашња Академија имала је 4 стручне академије: Академију природних,  филозофских, друштвених наука и Академију уметности. За председника Српске краљевске академије, управо на дан његовог рођења, изабран је Јосиф Панчић, а за секретара Јован Жујовић.

Књижевница и преводилац, академик, Исидора Секулић умрла 1958. године. Уметник широког образовања и високе културе, Исидора Секулић је дипломирала на Вишем педагогијуму у Пешти, а докторирала у Немачкој. Дужим путовањима и боравком у Енглеској, Француској и Норвешкој, проширила је своје знање класичних и модерних језика. Њени лирско-медитативни, рафинисано-аналитични и богато асоцијативни текстови означавају појаву модерне српске прозе. Исидорино духовно интересовање обухватало је како науку тако и уметност, па је своју делатност мислиоца и критичара развила у широком распону, преплићући позоришну, музичку, ликовну уметност и архитектуру са литературом и филозофијом. У том смислу, значајне су њене студије о готово свим великим писцима руске, француске, енглеске, немачке, норвешке и других литература, а међу текстовима о домаћим писцима истичу се они о Његошу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Тину Ујевићу, Иви Андрићу... Од значаја су и њени огледи о стилу и језику, путописи који иду у сам врх српског прозног израза и преводи. Најпознатија дела Исидоре Секулић су: Сапутници, Хроника паланачког гробља, Госпа Нола, Записи о моме народу и Писма из Норвешке. Била је прва жена члан Српске академије наука и уметности.

1588. - Рођен Томас Хобс, енглески филозоф (Вестпорт, 05. 04. 1588 - Хардвик, 04. 12. 1679)

1692. - Рођена Адријана Лекуврер, француска позоришна глумица (Дамери, 05. 04. 1692 - Париз, 20. 03. 1730)

1794. - Гиљотиниран Жорж Жак Дантон, француски револуционар и адвокат (Арси-сур-Об, 26. 10. 1759 - Париз, 05. 04. 1794)

1814. - Рођен Јосип (Јосиф) Панчић, природњак и лекар, први председник Српске краљевске академије (Угрине, 05. 04. 1814 - Београд, 25. 02. 1888)

1827. - Рођен Џозеф Листер, енглески хирург, увео антисептике у хирургију (Аптон, 05. 04. 1827 - Валмер, 10. 02. 1912)

1865. - Умро Корнелије Станковић, композитор, пијаниста и хоровођа (Будим, 18. 08. 1831 - Будим, 05. 04. 1865)

1900. - Рођен Спенсер Трејси, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Милвоки, 05. 04. 1900 - Лос Анђелес, 10. 06. 1967)

1908. - Рођен Херберт фон Карајан, аустријски диригент (Салцбург, 05. 04. 1908 - Аниф, 16. 07. 1989)

1908. - Рођена Бет Дејвис (Елизабет Рут Дејвис), америчка филмска глумица, добитница"Оскар"-а (Ловел, 05. 04. 1908 - Париз, 06. 10. 1989)

1916. - Рођен Грегори Пек, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Ла Џола, 05. 04. 1916 - Лос Анђелес, 12. 06. 2003)

1926. - Рођен Стен Леви, амерички музичар, пионир би-бапа (Филаделфија, 05. 04. 1926 - Ван Нис, 19. 04. 2005)

1929. - Рођен Клаус Хуго, белгијски књижевник (Бриж, 05. 04. 1929 - Антверпен, 19. 03. 2008)

1932. - Рођен Бора Ћосић, књижевник (Загреб, 05. 04. 1932)

1937. - Рођен Колин Пауел, амерички генерал и политичар, државни секретар САД (Њујорк, 05. 04. 1937)

1941. - Потписан Пакт о пријатељству и ненападању између Совјетског Савеза и Краљевине Југославије у Другом светском рату

1950. - Рођен Предраг Мики Манојловић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 05. 04. 1950)

1974. - Рођен Владимир Паскаљевић, филмски и ТВ редитељ и сценариста (Ниш, 05. 04. 1974)

1975. - Умро Чанг Кај Шек, кинески генерал, политичар и државник, председник Формозе (Тајвана) (Чекианг, 31. 10. 1887 - Тајпех, 05. 04. 1975)

1976. - Умро Хауард Хјуз, амерички филмски продуцент, авијатичар и конструктор летилица (Хамбл, 24. 12. 1905 - Хјустон, 05. 04. 1976)

1989. - Умро Војислав Арновљевић, кардиолог, професор Медицинског факултета у Београду, оснивач југословенске кардиолошке школе, академик (Разград, 15. 09. 1895 - Београд, 05. 04. 1989)

1991. - Умро Макс Фриш, швајцарски књижевник (Цирих, 15. 05. 1911 - Цирих, 05. 04. 1991)

1992. - Почео рат у Босни и Херцеговини

1997. - Умро Ален Гинзберг, амерички књижевник (Њујорк, 03. 06. 1926 - Њујорк, 05. 04. 1997)

2005. - Умро Сол Белоу (Соломон Белоуз), амерички књижевник, нобеловац (Монтреал, 10. 06. 1915 - Бруклин, 05. 04. 2005)

2008. - Умро Борис Николић, модни дизајнер, стилиста РТВ Б92 (1974 - Београд, 05. 04. 2008)

2008. - Умро Чарлтон Хестон (Џон Чарлс Картер), амерички филмски глумац (Еванстон, 04. 10. 1924 - Беверли Хилс, 05. 04. 2008)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. јул 2024.
36° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару