Мање људи на пијаци, мање посла за Сланце

Смештено поред Дунава, село Сланци надомак Београда некада је било пољопривредни рај. Мештани су добро живели од продаје воћа и поврћа. То су промениле нове навике потрошача који се, уместо на пијацама, све чешће снабдевају у великим трговинским ланцима.

Производити храну само седам километара од милионског града идеална је позиција за пољопривредника. Уштеда горива је значајна, а тржиште велико.

У своје златно време, плодно село Сланци снабдевало је цео Београд салатама, ротквицама, грожђем. Данас од тога што су близу престонице, предност им је, кажу, једино то што користе градски превоз.

Пољопривредник Драгољуб Павловић прича како је ту народ вредан. "Ми смо продавали овде све што си произвео, све се прода, и било је и зарада и свега и људи су имали вољу да раде и све то, сада је све то отишло", прича Павловић.

Сланчани се хвале квалитетом свог поврћа. Жале се, међутим, да су ниске цене увозног поврћа у мегамаркетима избациле из игре мале произвођаче.

"Све је то лепо, ја идем на пијац све је то лепо, али знате шта је проблем? Што немамо коме да продамо", каже Рада Софронијевић.

Пољопривредник Милорад Гајић каже да сељак врло тешко пролази, јер, како каже, гориво је скупо, као и ђубриво, семе, прскање, хибрициди, све је скупо, тако да сељацима остаје врло мало.

Дом културе у Сланцима неупотребљив је тридесет година. У сеоској школи кажу да се млади клоне њиве.

Учитељица Драгана Гајић каже да су раније биле многобројне генерације и да је више деце завршавало средњу школу, ретко ко факултет.

"Сада више деце иде и завршава више школе и факултете, али се зато јако мало деце опредељује за пољопривреду", каже Гајић.

Охрабрује то што се према резултатима последња три пописа, за разлику од многобројних села у Србији, број становника у Сланцима константно повећава. Можда роде наговештавају да ће се тај тренд наставити.