Све мање првака

У Србији сутра почиње упис деце у први разред основне школе, а за сада се не зна колико ће учитеља и наставника у новој школској години бити проглашено за технолошки вишак због тога што има све мање ђака.

Према проценама Министарства просвете у септембру ће у школу поћи око 71.500 малишана. Прошле године било је око 73.000 првака.

У школу крећу деца рођена од 1. марта 2006. до краја фебруара 2007. године. Од докумената потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Званично, уписни рок траје до краја маја, али постоји могућност да родитељи упишу децу и кад школска година почне, у септембру, ако због оправданих разлога то нису учинили раније.

Деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.

Малишане тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ухо, грло и нос, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа доноси индивидуални образовни план. Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја, али на захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Да је у Србији лоша демографска ситуација показују подаци према којима је 2002. године уписано више од 84.000 првака, а 2009. близу 72.000. Од 2002. до 2010. уписано је 15,5 одсто мање основаца, 7,86 одсто средњошколаца, а у том периоду имамо и девет одсто мање одељења.

Према подацима синдиката у школској 2013/14. имаћемо око 7.000 средњошколаца мање него прошле године. У београдске школе прошле године је уписано 15.700 првака, а ове године припремни предшколски програм похађа око 16.200 малишана. Школе у рубним градским општинама углавном имају довољно ђака, што није случај са централним општинама.

Ту су се школе увелико бациле на "лов" на ђаке, рекламним кампањама, организовањме отворених врата, отварањем продуженог боравка, посетама вртићима, у борби да задрже одељења и да им запослени не постану технолошки вишак.

У Министарству подсећају на казне од 5.000 до 25.000 динара ако родитељ или старатељ не упише дете у школу, и најављују измене Закона о основном образовању, који би требало да се примењује већ од септембра.

Настава код куће за децу која су дуже од три недеље болесна, учење на даљину за врхунске спортисте и изузетно надарене, обавезна ужина, 30 ђака у одељењу, само су неке од новина. Текст измена закона би ускоро требало да стигне у скупштинску процедуру, заједно са изменама закона о средњој школи и образовању одраслих.

Од школске 2014/15. просветне власти најављују нов модел финансирања по ученику, што уноси додатни страх међу просветне раднике да ће остати без посла, али из Министарства уверавају да тај модел неће угрозити опстанак малих школа, нити да ће учитељи с неколико ђака имати мању плату.

Осим у државне, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима, уз школарину и до неколико хиљада евра годишње.