Хочевар служио мису уочи Ускрса

У катедрали Блажене Девице Марије у Београду мису бдења уочи Ускрса на Велику суботу вечерас је служио београдски надбискуп Станислав Хочевар. Он је свима који сутра славе Ускрс пожелео срећан и благословен празник који, како је рекао, обнавља наша бића, духовно, душевно, али и телесно.

"Сви ми окупљени смо на овом светом месту због ватре која гори, а која не изгара", поручио је Хочевар верницима у катедрали Блажене девице Марије. Надбискуп је грађанима рекао да носе у рукама упаљене свеће, јер не желимо да дозволимо да нама управља ноћ или тама пошто смо деца живота.

Београдски надбискуп се захвалио свима који су упутили честитке поводом Ускрса, а посебно патријарху српском Иринеју и Српској православној цркви, као и осталим црквама и верским заједницама, председнику Србије Томиславу Николићу, премијеру Ивици Дачићу, председнику Скупштине Небојши Стефановићу и другим институцијама. Он је оценио да је то знак заједништва и јединства.

Миси, која је почела паљењем свеће у дворишту катедрале, прусуствовали су, поред верника и представници државе, дипломатског кора, града Београда, верских заједница.

Председник Србије Томислав Николић присустовао је миси у католичкој цркви у Крагујевцу.

Мису у цркви Јосипа Заручника БДМ служио је жупник Стипо Винојчић, који је после читања посланице надбискупа Хочевара верницима честитао Ускрс. Жупник је, пре почетка мисе, рекао да је црква у Крагујевцу најстарија католичка црква у Србији, изграђена 1883.

"Ово је први пут да председник долази код нас и радостан сам што посећује и мале људе, јер смо ми само представници једне мале цркве", рекао је жупник Винојчић.

Винојчић је подсетио да је ово година значајних јубилеја - 1.300 година од слободе хришћана, 1.150 година од доласка светих Ћирила и Методија, 50 година од Другог ватиканског концила, а ово је година вере коју је прогласио бивши, а прихватио актуелни папа Фрања.

Празник Ускрса сутра славе верници Римокатоличке цркве широм свети као и припадници других западних цркава.

Датум Ускрса одређује се према природном календару и то прве недеље пуног месеца после пролећне равнодневице. Православни хришћани одлажу прославу Ускрса уколико се она поклапа са јеврејском Пасхом.