Свака трећа некретнина скривена од порезника

Рок за пријаву имовине вредније од 35 милиона динара продужен је до 30 јуна. Иако је наплата пореза на имовину порасла од кад је она прешла у руке локалних управа прихода, истраживања потврђују да је свака трећа некретнина и даље скривена од очију порезника.

Ако би се свака некретнина опорезовала, приходи би били за једну трећину већи. Ефекат се очекује и од додатног пореза од 20 одсто, на крупну имовину за чије порекло не буде доказа. За такву проверу, до сада се пријавило само 365 грађана. Рок је продужен, али су уведене и казне.

Постоји могућност да сви који не буду поднели пријаву имовине до 30. јуна буду кажњени износом у вредности три одсто од вредности имовине, изјавио је директор Пореске управе Србије Иван Симич.

Порезници очекују да ће имовину већу од 35 милиона динара пријавити бар 2.000 богаташа. Већина привредника тврди да је то урадила.

Милан Кнежевић је међу 360 људи који су пријавили порез. Он сматра да су ти људи они који су легално стекли своју имовину, а да је много више оних који то нису урадили.

Од када је наплата пореза на имовину у рукама локалних власти, најбољи резултати забележени су у кризним годинама, попут 2010. Многе општинске касе тада су дуплирале приход, јер се до тада нелегализовани објекти, готово и нису опорезивали.

"Порез на имовину би могао у потпуности да замени све остале пореске приходе локалних самоуправа. Тиме бисмо направили праву промену. Уместо тога смо имали такозвану фискалну децентрализацију, где је део пореза на доходак пребачен на општине, што нигде у свету не постоји", наводи економиста Саша Радуловић.

У општинама, међутим, тврде да то што им од пореза на зараде остаје дупло више него раније, није умањило њихове напоре да попишу имовину. На удару пореза сада је 20 одсто некретнина више него када је држава убирала тај порез.

Драган Спирић из Градског веће за буџет и финансије из Врања каже да локалне самоуправе, са којима комуницира, свакодневно врло интензивно раде на ажурирању пореске базе података. Наводи да се у Врању користе уговори који се достављају из суда, захтеви за легализацију, а да се организују и акције пописивања имовине на терену.

Од пореза на имовину у локалне буџете годишње се слије 18 милијарди динара, чиме се покрива до 10 одсто расхода општинских буџета.