Психијатар у сваком Дому здравља

У Србији се годишње у установама збрине 6.000 психијатријских болесника, а у плану је да се у наредној години капацитет смањи за више од 1.000 кревета. Услов за то је да сваки Дом здравља има психијатра који би, по принципу изабраног лекара, бринуо о оболелима.

Донедавно специјална психијатријска болница, сада Клиника др Лаза Лазаревић, једина је смањила број постеља. Та установа, са традицијом дужом од 150 година, 24 сата збрињава најхитније случајеве.

Директор Клинике др Лаза Лазаревић др Милутин М. Ненадовић каже да су до реорганизације били регистровани за 650 постеља, а од јуна располажу са 500.

"Сада смо поднели захтев за промену мреже здравствених установа и идемо на смањење од 100 кревета", каже Ненадовић.

Само у четири психијатријске болнице, у Вршцу, Топоници, Ковину и Новом Кнежевцу, смештено је више од 3.000 болесника. Многи пацијенти остају у тим установама до краја живота, а са родбином и пријатељима готово и да немају контракт.

Заштитник грађана Саша Јанковић каже да је једна од ствари која је била најшокантнија јесте да најмање 50 одсто људи који тамо бораве могу по медицинским критеријумима да иду кући.

Јанковић каже да то није могуће зато што у нашим друштвеним заједницама не постоји довољна социјална подршка.

Према кадровском плану, који је ресорно министарство донело почетком марта, сваки Дом здравља у Србији имаће психијатра. То је предуслов за измештање из установа оних болесника, који према здравственим критеријумима могу да наставе живот у својим породицама.

"Планирамо да сваки дом здравља има психијатра, то је највећа подршка деинституционализацији, а за то време они који морају бити у психијатријским болницама, морају имати сва она права која им припадају", каже министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Ових дана пред посланицима биће и нацрт Закона о заштити права особа с менталним сметњама. Он прецизно уређује и питање принудног збрињавања психијатријских пацијената у установе када је то неопходно.