Опроштај од Милице Лучић Чавић

Милица Лучић Чавић била је новинарка која никада није правила уступке на штету професије и бескомромисни борац за правду, рекле су на комеморацији њене колеге Бранка Михаиловић и Омер Карабег. 

На комеморацији у београдском Медија центру, Бранка Михаиловић је члановима породице, пријатељима и колегама Милице Лучић Чавић рекла да је она волела новинарску професију и да је о најкомпликованијим економским темама умела да извештава на једноставан и јасан начин.

"Познавала сам је четири деценије, а први пут сам је упознала као телевизијску диву. О најкомпликованијим економским темама умела је да говори на једноставан начин", рекла је Михаиловићева.

Бранка Михаиловић је рекла и да су гледаоци волели Милицу и да су јој приликом сусрета на улици често честитали на добрим питањима које је постављала онима који су одлучивали у српској економији и политици.

Позната као ТВ лице, Милица Лучић Чавић била је и аутор бројних текстова, а сарађивала је са најугледнијим часописима и новинама у земљи и иностранству.

Од 1967. године била је запослена у ТВ Београд.

Прошла је све фазе од репортера до уредника.

Објављивала је коментаре, уређивала и водила Београдску хронику, Дневник, Пороту, Питајте СИВ.

Снимала је емисије и репортаже о Холандији, Шведској, Великој Британији, Русији, Тунису, Пољској...

Милица Лучић Чавић учествовала на свим протестима и демонстрацијама против рата и режима Слободана Милошевића, због чега се нашла на листи "издајничких" и непожељних новинара у ТВ Београд.

Омер Карабег је рекао да је Милица била храбра жена и да није правила компромисе на штету професије.

"Имала је јасну мисао, једноставне реченице и добра питања", рекао је Карабег и истакао да је Милица Лучић Чавић као новинарка била пример части у временима бешчашћа.

Милица Лучић Чавић је објављивала текстове у више од 28 новина, часописа и радио станица у бившој Југославији.

Уврштена је 1990. године у "Ко је ко" (Кембриџ) за врхунска достигнућа у професији.

Од јануара 1991. године била је на принудном одмору, а у мају 1994. године добила је отказ на РТВ Београд.

Од јула 1994. године до септембра 1995. била је председник Центра за антиратну акцију, а од 1994. године дописник Радија Слободна Европа и један од уредника часописа "Медији - Право на слику и реч".

Од маја 2000. до јануара 2002. године била је шеф београдског дописништва Радија Слободна Европа.

Од фебруара 2002. до фебруара 2004. године налазила се на челу Независног удружења новинара Србије.

Добитник је награде "Витез позива".

Милица Лучић Чавић умрла је 7. марта у Београду а испраћај за кремацију одржан је у 14 часова из капеле на Новом гробљу.