Заоставштина Зорана Ђинђића

Проучавање филозофског опуса Зорана Ђинђића запостављено је на рачун његове политичке мисли, иако они који су пратили његов филозофски развoj сматрају да се управо се у тим делима могу наћи могући модели решења за неке и данас актуелне проблеме Србије, сложили су се учесници скупа о теоријском и политичком наслеђу Зорана Ђинђића. 

"Главна ствар је да народ схвати да ми данас инвестирамо у будућност, да имамо једно друштво које је витално, супериорно, не забада главу у песак, јер ми улазимо у све утакмице са намером да победимо", говорио је Зоран Ђинђић.

Једна утакмица прекинута је пре деценију. Данас се расправља о наслеђу премијера који је желео да смањи размак између Србије и света.

"Протекло је 10 година од убиства Зорана Ђинђића, за историју још можда још недовољно, али за почетак научно утемељеног истраживања, једна релативна дистанца која пружа могућност да се започне са истраживањен његове теоријске, политичке и етичке и антрополошке заоставштине", рекла је Ружица Ђинђић.

"Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава" су наслови Ђинђићевих дела, која су објављена у скромним формама, незнатним тиражима, без много одјека. И данас се тешко проналазе.

Професор Жарко Пуховски са Филозофског факултета у Загребу Жарко Пуховски сматра да дела Зорана Ђинђића не треба укоричавати.

"Да не прође као Маркс, Енгелс, Лењин, Тито и сви остали. Све књиге које се укориче заврше лоше, од Библије па надаље", рекао је Пуховски.

Од рукописа 17-годишњег гимназијалца, па до последњих записа у Народној библиотеци, представљен је 4. том едиције изабраних дела Ђинђића.

"Њоме ми само нудимо основу за читање Зорана Ђинђића, интерпретацију, његово тумачење. Нудимо младим људима један извор инспирације, једне дубоке вере у идеал у могућности човека", рекла је историчарка Латинка Перовић.

У наредној, петој књизи, биће објављени мањи филозофски списи српског премијера, чиме ће бити заокружена едиција изабраних дела Зорана Ђинђића.

Ђинђић се више бавио народом, него институцијама

На конференцији "Теоријско и политичко наслеђе Зорана Ђинђића", коју су организовали Фонд "Зоран Ђинђић", Факултет политичких наука и Удружење за политичке науке Србије, окупио се низ угледних филозофа и политиколога, који су констатовали да су особине личности Ђинђића као научника, спремног да се упусти у веома оштре полемике о горућим филозофским проблемима у време сумрака Југославије и марксистичке идеологије, биле отелотворене у Ђинђићу политичару.

О Ђинђићевим филозофским списима, посебно о студијама "Јесен дијалектике", "Субјективност и насиље" и "Југославија као недовршена држава", говорили су професори Латинка Перовић, Жарко Пуховски, Новица Милић и Александар Молнар.

О опасности пребирања по Ђинђићевом филозофском опусу како би се реконструисале његове политичке мотивације, говорио је професор Пуховски, који је истакао да је немогуће његово политичко деловање пред крај живота повезивати са раним филозофским радовима, али да то не умањује њихов значај.

"Југославија није била само недовршена држава, већ и недовршива творевина, и Зоран је, на жалост, то и својом смрћу морао доказати", рекао је Пуховски.

Историчарка Латинка Перовић сматра да политичка прaкса за Зорана Ђинђића није била само примењена теорија, али да су његови текстови о политици били оквир за његову политичку праксу, јер су проистекли из темељног прочавања историје Србије и њених костанти, а опсесивно питање које је постављао било је: да ли српски политички супстрат може да се мења.

Професор Филозофског факултета у Београду Алекандар Молнар је рекао да се Ђинђић више бавио самим народом, него институцијама, јер је сматрао да је управу у народу и узрок, и решење свих проблема.

Молнар је подсетио да је Ђинђић сматрао да је Србија "изгубила 20. век", али би 21. век могао да постане век њених постигнућа, у којем би могла да постане модерна држава срећних људи.