Повећана граница за афлатоксин у млеку

Министар пољопривреде Горан Кнежевић рекао је да је Влада Србије одлучила да промени границу дозвољене количине афлатоксина у млеку, односно да се врати на правилник од пре две године којим су биле дозвољене десетоструко веће концентрације те материје, тачније 0,5 микрограма по килограму.

Кнежевић је на конференцији за новинаре после седнице Владе рекао да је мишљење свих надлежних здравствених установа да промена правилника о дозвољеној концентрацији афлатоксина у млеку неће угрозити здравље грађана.

"Из Министарства здравља, Института Батут и Војно медицијнске академије смо добили идентичан одговор да нема научних доказа да постоји разлика по здравље грађана у вредностима 0,5 или 0,05 микрограма афлатоксина у млеку", истакао је Кнежевић.

"У доношењу одлуке о подизању границе коришћени су и извештаји стручњака и научни радови", рекао је министар.

"Постоји свега један научни рад за период од 2005. до 2010. године који је показао да нема разлика у појави болести ако се пије млеко у количини 0,05 или 0,5. То до сада нико није радио", додао је Кнежевић.

"Ништа нисмо урадили преко колена, Батут и ВМА, две врло референтне установе су нам дале потврду да ублажавање стандарда неће имати последицу по здравље грађана", напоменуо је Кнежевић.

Србија сада, како је рекао министар, има апсурдну ситуацију и млекаре по важећем правилнику не могу да откупе млеко са повећаним нивоом афлатоксина од 0,1 микрограма по килограму и оно се не плаћа фармерима, а могло би да се извози у две трећине света од САД, Русије, Кине, Индије и могла би да се оствари велика економска корист.

На одлуку Владе Србије реаговала је Демократска странка, која тражи од Владе да се на млеко са новом граничном вредношћу афлатоксина стави јасна ознака да "није здраво за децу".

"Непотребно преписивање ЕУ прописа"

Министар Горан Кнежевић каже да нови правилник није део националног програма за интеграцију у ЕУ и његово усвајање није била обавеза него се радило о непотребном и некритичном преписивању ЕУ прописа.

Стручњаци, међутим, тврде да је ово удаљавање од европских стандарда квалитета. Дозвољени ниво афлатоксина у млеку у Мађарској је нула, у Хрватској и БиХ 0,05, а у Србији, за који дан, биће дест пута већи - 0,5.

"Шаљемо лошу поруку и нашим произвођачима који су уложили средства да одрже квалитет млека и нашу позицију на тржиштима макар региона ово ће омогућити да из ЕУ добију већи удео у региону милсим на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију", рекао је Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета.

Ветеринарска инспекција, како је навео министар Кнежевић, после контроле 1.180 узорака донела је закључак о забрани промета сировог млека на 73 фарме у Србији, са укупно 1.382 грла, а 48 производних серија млека је стављено ван промета.

На питање шта је са резулатима из Холандије, који су по ранијим најавама требало да буду већ готови, Кнежевић је рекао "сваки дан зовемо Холандију и питамо када ће стићи".

"Министарство ће већ данас донети правилник. Он је припремљен и биће објављен ових дана", додао је Кнежевић.

Упитан да ли је на Влади било речи о одговорности за појаву вишка афлатоксина у млеку Кнежевић је одговорио да ће без обзира на измене правилника ипак неко морати да одговора.

"За ово што се десило неко мора да одговара; да ли политички или на други начин, али мора одговарати", изјавио је Кнежевић и позвао грађане да слободно користе млеко.

Према министровим речима, нема потребе да се одређује ниво афлатоксина у млечним производима, јер се подразумева да се праве од здравог млека. Кнежевић је додао да сваке године између пет и 15 одсто кукуруза има повишен ниво афлатоксина, а да је прошла година због суше била изузетак.

Референтна лабораторија у којој ће моћи, између осталог да се проверава и ниво афлатоксина у млеку биће готова почетком 2014. године.

"Одредили смо 453 милиона за њен завршетак. Покренуо сам иницијативу и разговарао са свим колегама из окружења. Срешћемо се наредне недеље да расправимо како да спречимо сличне проблеме безбедности хране", закључио је министар.