Јавни простори који пропадају

Широм Србије пропадају напуштени јавни простори - закључани су и недоступни онима који желе да их користе и оживе, удружењима, уметницима и активистима. Неискоришћени, запуштени, заборављени - јавни, отворени простори су најчешће напуштене куће, зграде, фабрике, хангари, биоскопи, војни објекти. Само у Београду их је више од 20.

За већину простора се не зна ни чији су, ни чему служе. У Смедереву их има најмање шест. Млади из тог града још се нису изборили за један од њих.

Марко Петровић из "Планете иновативаца" из Смедерева каже да је много људи подржало пројекат и саму идеју.

"Ту су биле уличне акције са намером да докажемо да ми имамо идеју, да људи желе да стварају, желе да остану у Смедереву", каже Петровић.

Ништа лакше није ни младима у главном граду. Иако изложбама, концертима, радионицама, желе да оживе заборављене просторе, не наилазе увек на подршку.

Радојица Бунчић из КултурПарка из Београда каже да желе да развију један посао који би био довољно уносан да финансира један значајан део наше култрне иницијативе, будућег културног центра.

Има и позитвних примера, као што је београдски Културни центар Град.

Дејан Убовић из Културног центра Град из Београда сматра да је најважнији неки стратешки план - како ви себе видите за три, пет, или десет година, која је публика, какви су програми.

И млади Кикинђани су се изборили за свој простор - велики Шпајз. Добили су га на коришћење од општине, и то на 20 година.

Вања Соколов из Кикиндског шпајза каже да је било изузетно тешко добити простор.

"Ми смо написали пројекат и добили три милиона тако да ће да крену радови у омладинском центру, тј. сређивање простора, а што се тиче свега што ће се налазити у омладинском центру Шпајз, то ћемо ми да средимо путем различитих акција, донација и прикупљања новца", објашњава Соколов.

Други немају среће да од локалне власти добију и новац за реновирање простора.

Марија Димитријевић Мишковић из Грађанских иницијатива каже да страни донатори све више улажу, а да су домаће организације и фондације тек су на почетку да увиде значај целог пројекта.

До октобра 2011. године о јавним просторима одлучивала је Републичка Дирекција за имовину, сада је то посао локалне самоуправе, осим у случају војних објеката.

Локалне власти би требало, у року од три године, да сачине списак расположивих јавних простора. Уколико то не учине, имају додатних десет година да то ураде. Ако их ни до тада не попишу, држава аутоматски постаје власник тих простора.