Због суше и ниске откупне цене житарица и уљарица ратари све чешће одустају од закупа земље

За нама су три тешке године за пољопривреду – суша и ниске откупне цене житарица и уљарица учиниле су ову производњу непрофитном, због чега многи пољопривредници, не само мали и средњи, већ и они највећи, имају озбиљан проблем.

"Произвођачи не могу да се раздуже и да даље сервисирају обавезе које су преузели по питању закупа. У ситуацији смо да радећи са њива скидамо мању вредност него што смо уложили кроз репроматеријал и закуп земље. Род не покрива те трошкове, не рачунајући рад пољопривредника и амортизацију" каже Мирослав Киш из Удружења одгајивача говеда расе "Лимузин Србија".

"Имате људе који не могу то више да поднесу, па морају да продају или машине или сопствену земљу да би се раздужили. Друга опција је подизање нових кредита, чиме се додатно задужујемо. У претходном периоду нисмо имали субвенционисане кредите, већ оне са редовним каматама банака, што је за нас, пољопривреднике, скупо", додаје Киш.

Неисплатива производња

И у Средњем Банату пољопривредници одустају од закупа земље. У Савезу удружења пољопривредника Баната кажу да се до ове јесени није дешавало да закуподавци зову телефоном и траже ко ће да закупи њихову земљу.

"Раније смо имали једну исфорсирану утакмицу у лицитацији и дизање цене аренде да би се дошло до земљишта. То је последица узимања великих кредита за савремене пољопривредне машине које су потребне у овој производњи. Људи су били принуђени да дођу до што веће површине земљишта да би могли да отплаћују те кредите, па је аренда ишла и до 300 евра по ланцу", објашњава Драган Клеут, председник Савеза удружења пољопривредника Баната.

"Сада пољопривредници имају неисплативу производњу и на својој земљи, а камоли на оној за коју плаћају аренду. Закуподавци нуде ланац у закуп за 200 евра и нико то не узима. То је пад од 30 посто за закуп, а произвођачима не значи ништа. Земљиште које се обрађује у закупу је омча око врата у оваквим условима у којима се тренутно пољопривреда у Србији налази. Ја не радим ни један ар у аренди и не могу да покријем трошкове производње", додаје Клеут.

Цене пољопривредних производа не прате раст цене репроматеријала

Пре деценију и по, каже, цене пољопривредних производа биле су више него данас, док је репроматеријал био далеко повољнији.

"Пшеница кошта 20 динара, а пре петнаест година коштала је 24 динара, када је репроматеријал био упола јефтинији него данас. Кукуруз је тада био 22 динара, а литра нафте 75. Сада је нафта 200 динара. Килограм ђубирва је био 25 динара, а сада је 70 динара, док је прошле године био 115", наводи Клеут и додаје да су у последње време многи пољопривредници одустали од бављења овом производњом и угасили своја газдинства.

"Грађани плаћају скупу храну, а произвођачи од тога немају ништа. Ако је килограм пшенице 20 динара у откупу, како је онда векна хлеба 70 динара, а о кифли да не причам. Литра млека је 35 динара у откупу, а у продавници је 150 динара, кад му је скинута сва масноћа за павлаку, маслац... Јасно је да сви зарађују сем пољопривредника", истиче Клеут.

У атару Зрењанина, каже, и даље се могу наћи парцеле са којих ни кукуруз још није скинут.

"Људи немају пара за нафту, а камоли да размишљају о јесењем или зимском орању које је неопходно урадити да би у пролеће била квалитетна сетва и да би се задржала влага у том земљишту", каже Клеут.

"Ове године многи који раде и своју земљу, неће применити пуну агротехнику, па чак и ако будемо имали добре услове неће моћи да се оствари максималан принос, већ ће бити губитака", истиче Мирослав Киш.

Уговори о закупу државног пољопривредног земљишта се ређе раскидају

Отказивање закупа много је лакше и чешће код договора између приватних лица, него када се државно пољопривредно земљиште узима у аренду. У градској управи Зрењанина кажу да је интересовање за закуп овог земљишта велико и да се сваке године на јавни позив за право пречег закупа пријави више од 200 закупаца, док се нешто мање њих пријави за лицитацију.

"Цене закупа за 2024. годину се кретаћу од 30 до 320 евра по хектару, зависно од квалитета земљишта које се издаје. Најчешћи закупци су сточари", наводе у градској управи Зрењанина.

"Ретко се дешава да закупци сами одустају од закупа државног пољопривредног земљишта. До таквих ситуација долази ако се умањи сточни фонд и ако се пољопривредно земљиште врати реституцијом. Последица за раскид уговора нема, јер закупци плаћају закуп унапред, достављају средства обезбеђења за вишегодишњи закуп, а предвиђено је да се по раскиду уговора та земља издаје на првој следећој лицитацији", додају у тој управи.

Прошле године у овој општини на период од једне године издато је око 3.500 хектара, а на више година 4.300 хектара. Такође, у Зрењанину су на снази и вишегодишњи уговори за закуп државног пољопривредног земљишта који су раније потписани, а којим је обухваћено скоро 10.000 хектара.