понедељак, 14.01.2013, 19:14 -> 09:55
Празници за државне службенике
Било који од празника који се данас слави не може да окупи друштво као некад, кажу гости емисије Око и додају да треба да прођу бар три генерације да би се празник утемељио. Послодавци поручују да је највећи проблем повезивање нерадних дана и истичу да је у време празника дневни губитак 13 милиона евра.
Празници који се данас славе не могу да створе осећај заједништва као што су то чинили некад, кажу гости емисије Око.
Овде можете погледати/преузети емисију Око
Социолог Владимир Вулетић каже да је идеја прослава и нерадних дана је да се људи зближе, што се данас не догађа. "Ми имамо празника у којима има мање дружења. Данас нерадни дан, када је рад мука и тегоба, дође као нека врста предаха и награде", наводи Вулетић.
Етнолог Весна Марјановић не сматра да било који од празника који се славе може да окупи друштво као некад. "Ми немамо празник који може да направи заједништво у Србији, а то је основна функција државног празника", наводи Марјановићева.
Сматра да треба да прођу бар три генерације да би грађани нешто прихватили као свој празник. "Кад погледате структуру становништва, много људи је младост провело у времену када се славио 29. новембар", наводи Весна Марјановић.
Иван Ковачевић каже да, кад је реч о привреди, највише проблема доноси недефинисано стање, јер је Влада послодавцима препоручила да данас не раде, али та препорука нија обавезујућа, па неко ради, а неко не.
Готово сви послодавци, како наводи, имају примедбе на повезивање нерадних дана између два празника, јер се у другој половини јануара завршава фискална година, а послодавци често нису у могућности да наплате нека потраживања.
Вулетић истиче да је чињеница да је државни сектор пригрлио препоруку Владе да се данас не ради, док Иван Ковачевић каже да се за сваки нерадни дан губи око 13 милона евра, јер морају да се ислаћују примања, а процес рада се није одвијао.
"Ми имамо 11 нерадних дана и ту смо негде просек, то није спорно. Спорно је када се дође у ситуацију да неки послови не могу да се реализују. Треба имати државне празнике и треба их прослављати, али морамо да водимо рачуна шта и колико стварамо да бисмо могли да их прославимо", наводи Ковачевић.
Владимир Вулетић каже да су држави потребни празници, али да је питање да ли су баш сви који се предлажу неопходни. "Треба да размислимо да ли смо толико богати да можемо да славимо две нове године", каже Вулетић. У неким земљама, како истиче, има много више нерадних дана, "али ово није време за ту врсту нерада".
На питање да ли празници могу да се развуку, јер за осам месеци нема празника, Марјановићева каже да морамо да се договоримо са собом шта је битно. "Таман прогласимо један празник, па дођу други и склоне га", каже Весна Марјановић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар