Прослава Српске нове године

У Србији дочекана Нова година по Јулијанском календару. Света гора, Српска, Руска, Јерусалимска и Грузијска православна црква, почетак нове јулијанске године обележили служењем молебана. Дочек на градским трговима организовали су Нови Сад, Крушевац, Крагујевац, Ниш, Врање, Лесковац и Краљево. Влада Србије препоручила је да 14. јануар буде нерадни дан.

У Храму Светог Саве традиционално је служен молебан за предстојећу годину, а поноћ је означио велики ватромет.

Први пут у новијој историји Нови Сад је на Тргу слободе организовао дочек Нове године по Јулијанском календару. На тргу су наступил групе "Гарави сокак", "Амајлија", "Апсолутно романтично" и "Увертира", као и мушка певачка група "Звуци с камена" и женска певачка група "Рођенице". Тачно у поноћ Новосађане је обасјао ватромет.

Краљево је суграђанима обезбедило концерт музичких нада на Тргу српских ратника. Краљевчани су у  14. јануар ушли уз музику Бојане и Николе Пековића, Филипа Митровића и Вање Мијатовић.

Чачани су чекали Нову годину уз Хариса Џиновића, а у поноћ је на градском Тргу наступиила "Рибља чорба".

На главном крушевачком Тргу пред публику су забављали Аца Лукас и Ана Бекута. Долазак Нове године Крушевљанима је честитао глумац Милорад Мандић Манда.

Дочек православне Нове године у Крагујевцу организован је на Ђачком тргу а наступиле су групе "Човек без слуха", "Даркшајнс" и "Грув фемили".

Становници Свилајнца и тог дела Ресаве, дочекали су Српску нову годину на Тргу Стевана Синђелића уз трубе Дејана Петровића и његов оркестар "Биг бенд".

У Косовској Митровици традиционално се славило и у ресторанима и на тргу. У Лепосавићу су свирали Емир Кустурица и Неле Карајлић са њиховом групом "Но смокинг оркестра".

Српска нова година дочекана је весело и у региону. Славило се у Бањалуци, Подгорици, Загребу.

Дочек у Бањалуци организован је на платоу испред храма Христа Спаситеља. Програм је почео испред Банског двора наступом Градског тамбурашког оркестра са солистима, КУД "Веселин Маслеша".

Три празника у једном дану

Православне старокалендарске цркве 14. јануара у једном дану прослављају три празника: Обрезање Исуса Христа, спомен на светог Василија Великог и почетак грађанске (не црквене) Нове године, преноси Верска информативна агенција.

Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус. То бележи јевађелиста Лука.

Архиепископ града Кесарије у Кападокији, Василије, назван Великим, упокојио се на данашњи дан, 379. године, у 45. години земаљског живота. Његове заслуге за Цркву су бројне. У своје време нико му није био раван по мудрости. Сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика.

Он је састављач текста литургије, која носи његово име. Сачувана су му скоро сва дела, која је написао. Код Срба се слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Свети Василије Велики је слава српског монаштва.

Обележава се и почетак грађанске године по јулијанском календару, док црквена, литургијска година почиње првог дана септембра. После литургије у црквама се тим поводом служи благодарење за протеклу годину, а уједно и молитва за наступајући годишњи круг. Моли се за мир, за стишавање непријатељстава, немира и ратова, за чврсту и нелицемерну љубав, за сунчану топлоту, плодоносну росу, умерене и здраве ветрове.

Код Срба се празник назива Малим Божићем и припрема се посебан колач - василица. Код Грка је сличан колач назван "василопита".

У српској кнежевини су у 19. веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.