Читај ми!

Због прехладе у дом здравља, а не на клинику

Гужве у Тиршовој и Институту за мајку и дете не престају, иако је домовима здравља продужено радно време, а дежурају и још нека дечја одељења. Највећи број деце коју родитељи доводе у Институт, требало би да се јаве свом изабраном лекару, а не да долазе у институције терцијарног нивоа заштите, каже за РТС др Радован Лукешевић.

Домовима здравља је средином 2010. године продужено радно време, а у систем дежурства у Београду су укључена су и дечја одељења Звездаре, Земунске болнице и Драгише Мишовића. Упркос томе, у дечјој болници у Тиршовој и Институту за мајку и дете број пацијената повећан је чак три пута.

Током дежурства у Институту за мајку и дете често имају и до 80 пацијената, а на Божић је у Институту прегледано 167 деце.

Начелник Пријемне службе Института за мајку и дете др Радован Лукешевић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да се од око 26.000 деце која дођу у ту установу, свега 15 до 20 одсто хоспитализује као хитан случај.

Највећи број деце се враћа кући уз преписану терапију и саветом, а то значи, објашњава Лукешевић, да велики број деце не би ни требало да дође у институцију терцијарног нивоа здравствене заштите, као што су Институт и Дечја клиника.

"У последњих десет година број пацијената се скоро удвостучио, а број лекара, сестара и квалитет опреме су остали исти", наглашава Лукешевић, додајући да је то проблем који захтева дубљу анализу.

Родитељи највећег броја деце, која долазе у Институт, требало би да се јаве свом изабраном лекару и да тамо ураде непоходне анализе и започну терапију, а тек ако се појаве комликације треба да се јаве Институту.

"Више од овога не можемо и ако се настави такав тренд повећања пацијаната, мислим да ће доћи до исцрпљења и нећемо моћи да урадимо нашу основну улогу, а то је трецијарна медицина или болничко лечење", истиче Лукешевић.

Доктор Института за мајку и дете сматра да треба урадити темељну реорганизацију примарне здравствене заштите и додаје да родитеље треба едуковати о томе када се треба јавити лекару и који су случајеви за  болничко лечење.

"Треба радити и на превентивној медицини, како би спречили појаву болести", истиче Лукешевић. 

"Савремен и брз начин живота доводи код лекара гојазну децу и децу са деформитетом кичме, јер деца се не баве спортом и физичком активношћу, него проводе време пред компјутером", каже Лукешевић и упозорава да то доводи до болести које су до скоро биле картеристичне за одрасле.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи