Сто година војне авијације Србије

Идеја о увођењу ваздухоплова у Српске Војску јавила се крајем 19. века, али су први кораци ка формирање војног ваздухопловства предузети 1901. године, када је капетан Коста Милетић упућен у Русију на школовање за пилота балона. Припреме су убрзане су 1912. године, са почетком Балканских ратова.

У Француској је обучено шест пилота, а на иницијативу војводе Радомира Путника купљени су авиони "Блерио XI". Краљевина Србија тиме је постала једна од првих 15 земаља у свету које су увеле ваздухоплове у наоружање и створиле ратно ваздухопловство, и у ушла првих пет које су га употребиле у ратним дејствима.

Ваздухопловна команда, прва ваздухопловна јединица Српске војске, формирана је у Нишу 24. децембра 1912. године. У саставу је имала: Аеропланску ескадрилу, Балонско одељење, Голубију пошту и Водоничну централу. Крајем 1912. ваздухопловство имало је 12 авиона, што је у то време представљало импозантан број, а према француским критеријумима одговарао је еквиваленту две ескадриле.

Исцрпљено у балканским ратовима, српско војно ваздухопловство дочекало је Први светски рат са скромним снагама: шест пилота, четири авиона и два балона. Након повлачења преко Албаније, припадници српског ваздухопловства су се опоравили на Крфу и убрзо је, уз помоћ савезника, створено снажно ваздухопловство.

Формирани су Аеропланска ескадра, Аероплански депо, Аероплански парк, а у јануару 1916. године и Прва и Друга српска ескадрила. На Солунском фронту српско ваздухопловство извршило је више од 3.000 борбених летова и дало значајан допринос ослобођењу Србије и осталих делова потоње Југославије.

После ослобођења, ваздухопловним снагама је приступио велики број припадника аустроугарског ваздухопловства југословенског опредељења. Српско ваздухопловство је преименовано у Ваздухопловство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом у Југословенско краљевско ратно ваздухопловство.

Током немачког напада на Београд 6. априла 1941. године Југословенско краљевско ратно ваздухопловство супротставило се бројчано надмоћнијем непријатељу. Југословенски пилоти који су бранили небо изнад Београда показали су изузетну храброст и пожртвовање што је изазвало дивљење и самог непријатеља.

Југословенски бомбардерски пукови су у више наврата успешно бомбардовали немачке оклопне колоне које су напредовале из правца Бугарске, као и неколико непријатељских аеродрома на територији Бугарске, Мађарске и Аустрије.

Већи део летачког особља извршавао је своју дужност гинући у неравноправној борби са надмоћнијим непријатељем. Иако херојски, отпор ЈКРВ је брзо угушен. Преживели пилоти, који су успели да пребегну на савезничку територију, наставили су са борбом у склопу савезничких ваздухопловстава.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Југословенске народне армије (РВ и ПВО) формално је настало 21. маја 1942. године.

Прве послератне ескадриле биле су састављене од заплењених немачких авиона, британских авиона, на којима су југословенски пилоти летели у оквиру британског РАФ-а, као и ваздухоплова добијених од Совјетског Савеза.

У периоду до 1992. године приритет је био ослонац на сопствене снаге. Током година успешно је развијена домаћа производња авиона, па су ескадриле РВ, поред увозних, попуњаване авионима југословенске производење: "С-49", "Галеб", "Јастреб", "Крагуј", "Орао" и "Супер Галеб".

Током напада НАТО на СРЈ 1999. године пилоти домаћег ратног ваздухопловства храбро су се супротставили далеко бројнијем и технички надмоћнијем непријатељу. 

Ваздухопловство Србије поново је формирано 2006. године, распуштањем државне заједнице Србије у Црне Горе.