Добро је, добро је знати: Од динамита до Нобелових награда

Да ли је свака награда заиста донела светло науци? Ко су били нобеловци за више од једног века? Алфред Нобел јесте оставио 94% свог огромног богатства фонду из којег се додељују награде онима који су донели највећу корист човечанству. Да ли је његова намера била да награди визионаре који науком и културом покрећу свет напред, или је у питању био израз чисте љубави према човечанству – али и покајања што је његов изум, уместо грађевинског алата, постао ратно оружје? У овој емисији говоримо о Алфреду Нобелу, 355 патената, великом новцу и наградама али и мало о његом проватном животу… Гост у студију биће проф. др Оливера Станојловић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду која је свој професионални и научни пут посветила једној од највећих загонетки савремене науке – људском мозгу. Након дипломирања на Медицинском факултету са изузетним успехом, магистрирала је и докторирала у области неурофизиологије. Своје научно и стручно образовање усавршавала је током студијских боравака у Мађарској, Шпанији, Канади, Немачкој и другим земљама, повезујући домаћу научну традицију са савременим светским истраживачким достигнућима.

Прошавши сва универзитетска звања, данас је редовни професор на Институту за медицинску физиологију Медицинског факултета у Београду. Од 2001. године континуирано руководи научноистраживачким пројектима надлежног министарства за науку, током четири пројектна циклуса, са статусом истраживача највише категорије А1. Њен научни опус обухвата више од 400 библиографских јединица.

У средишту њеног научног интересовања налази се мозак – најсложенији и још увек недовољно истражен орган људског тела.

Кроз транслациона истраживања и експериментални рад у неурофизиолошкој лабораторији, заједно са својим сарадницима, истраживала је механизме епилепсије и енцефалопатија, последице недостатка спавања, значај циркадијалних ритмова, као и неурофизиолошке основе анксиозности, депресије и хроничног бола. Ова истраживања отворила су бројна питања о односу електричне активности мозга, понашања, емоција и свести – питања која и данас представљају један од највећих изазова савремене неуронауке. Мултидисциплинарна сарадња са истраживачима и лабораторијама у земљи и иностранству резултирала је бројним научним публикацијама, докторским дисертацијама и стварањем снажног истраживачког тима, окупљеног око заједничког циља – да се што боље разумеју сложени механизми функционисања људског мозга.

Своје прве истраживачке кораке направила је у време када се електрична активност мозга регистровала мастилом, на километрима дугим папирним тракама. Данас, захваљујући савременим дигиталним технологијама, софистицираним софтверским програмима и електроенцефалографским методама, могуће је са знатно већом прецизношћу анализирати мождану активност, истраживати дејство потенцијалних лекова и процењивати ефекте различитих терапијских приступа – са крајњим циљем унапређења здравља и квалитета људског живота.

Своју посвећеност неурофизиологији професорка Станојловић пренела је и на развој универзитетског образовања. Један је од иницијатора и суоснивача модула докторских академских студија "Физиолошке науке" на Медицинском факултету у Београду, којим данас председава. Такође је члан програмских савета докторских студија из модула неуронаука и неурокогнитивних наука. За изузетна достигнућа у научноистраживачком и педагошком раду добила је бројна признања. Међу њима се издвајају два највиша годишња признања Медицинског факултета – Годишња награда за изузетне резултате у научном раду и Годишња награда за унапређење наставе. Ипак, посебно место у њеној професионалној и личној биографији заузима Светосавска награда за научна и стручна достигнућа од значаја за образовање. Ово признање за њу има и дубоку емотивну вредност, јер потиче из породице просветних радника, у којој су знање, образовање и поштовање наставничког позива представљали трајне животне вредности.

Члан је Научног друштва Србије. Одржала је више од двадесет предавања по позиву на домаћим и међународним научним скуповима, председавала научним сесијама и учествовала у организацији бројних научних догађаја. За професорку Оливеру Станојловић наука и настава нису два одвојена света, већ делови исте мисије: истраживати непознато, ширити границе знања и преносити научну радозналост новим генерацијама. Можда је управо у томе суштина њеног професионалног пута - да се светлост сазнања, која настаје у тишини неурофизиолошке лабораторије, пренесе у универзитетске учионице и осветли пут генерацијама будућих лекара и истраживача.

Уредник Маријана Вук Мрђа, монтажер Александра Виријевић Павлек, редитељ Драгица Гачић