Читај ми!

Мира Адања Полак: Ексклузивно

Како сам доживела Кубу, други део

Многи одлазе на Кубу тражећи одмор од брзог живота и лек за канцер. Примећујем велике контрасте а заправо видим два света - један који нестаје и други који се вероватно планира, јер зашто би људи улагали доста новца у нешто што нестаје?

Град је подељен на оно што је било, што сугерира једну културу тог поднебља и други који доказује велика улагања и планирање једне нове будућности. Упознајем бизнисмена Енрикеа Ариаса, живи у правој хацијенди луксузној кући у сиромашној Куби. Његови родитељи су са Кубе, он је решио да се врати у земљу својих предака и ту започне свој бизнис са румом. Има фабрику овог познатог пића. Успешан је у послу.

Упознајем онколога Олгу Родригез Мареро, сазнајем нешто више о лечењу канцера. Кубански истраживачки центар је у сталном трагању за новим методама у сарадњи са светским центрима за лечење рака.

Домаћини у чијој сам кући одсела говоре ми о животу на Куби. Имају дивну кућу коју издају посетиоцима.

Камера показује велелепне грађевине које чекају нека нова времена и исплативост великих инвестиција.

Аутентичност емоција које бих добијала у непосредним сусретима казивала је много више од онога што сам чула, читала или гледала. Без знања језика, споразумевала сам се разменом емоција и отвореношћу ка земљи испред које се испречио надолазећи велики капитал, који чека промене. Сукоб "имати и немати" је очигледан и показује да је само питање како ко гледа на суштину живота.

Упознајем стручњака за кубанске цигаре који ми говори о врстама цигара и специфичностима њихове производње. Све је ствар престижа и моде.

Контрасти су велики. Архаичне америчке лимузине су туристичка атракција, а наћи превоз права је лутрија.

Да ли ће све новонастале луксузне зграде и хотели постати исплативи? То су ризици оних који су ту дошли да инвестирају и чекају да им се све исплати. Туристе то не брине - они долазе у хотеле и на невероватне плаже, дивно море и да купе кубанску цигару. Тешко да могу да осете баш све што стоји иза насмејаних лица ових људи.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом