АРХИВ.doc
Поводом двадесет година од смрти џудисте Радомира Ковачевића
Радомир Ковачевић – спрски џудиста (Дрвар, 20. март 1954 - Београд, 14. јуни 2006).
У Београду је завршио гимназију, а на Универзитету Токај у Јапану дипломирао филозофију спорта, спортску медицину и џудо. Репрезентативац Југославије постао је 1973. године. Добитних је бројних медаља, а највећи успех у спортској каријери остварио је освајањем бронзане медаље на Олимпијским играма 1980. године у Москви. Радио је као предавач у САД и као професор на Универзитету Лонг Ајленд. Био је капитен најугледнијег спортског клуба у Јапану, Токај универзитета. Говорио је да се све може превазићи уколико се навикнемо на рад и да је неуспех немогућ уколико нешто заиста желимо.
Самурај садашњице - Документарни филм о џудисти Радомиру Kовачевићу, његовом животу, тренерском раду, животној и професионалној филозофији. Поред самог Kовачевића који у филму говори на себи својствен и упечатљив начин, о томе сведоче и његови пријатељи, колеге спортисти и професори, супруга. Ипак, најјачи утисак остаје после прича његових најмлађих ученика као и неких бивших ученика, сада већ одраслих, успешних људи, којима је Kовачевић помагао и у спорту али и у осетљим периоду одрастања за њих. Родитељи деце којима је Kовачевић помогао у животним кризама придружују се причи, уједињени у захвалности овом необичном човеку кога су имали среће да упознају! Био је познат по свом хуманитарном раду и по џудо школи за најмлађе коју је држао на Менхетну без икакве материјалне накнаде. Одбио је неколико милионских уговора са најкомерцијалнијим фирмама у Америци зато што се то косило са његовом животном филозофијом. Спајао је најбоље са Запада и Истока, исто то стално пропагирао и живеео, увек и једино дајући предност духовном над материјалним.
- Сценарио и режија Јелена Месић Гак, сниматељи Александар Јовановић, Волфганг Ленардс, сниматељ звука Владимир Радојичић, монтажа Линда Пекам, Корбин Супак
Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић
Коментари