Старо српско писано наслеђе: Марков манастир
Интересовање за Марков манастир у Сверној Македонији чији су ктитори Вукашин и Марко Мрњавчевић, дуго је колико и научна дисциплина историје уметности на нашим просторима, дакле од краја 19. века. Тада су настала пионирска истраживања др Лазара Мирковића и др Жарка Татића који су своје резултате као и драгоцен материјал објавили у првој монографији о Марковом манастиру 1925. године.
У каснијем периоду различите слојеве значења споменика откривали су својим научним знањима професори др Гордана Бабић у српској средини, у македонској је то био професор др Цветан Грозданов и др. Паралелно са тим текли су и радови на конзервацији, заштити и откривању појединих слојева фресака, за шта су заслужне службе заштите из Северне Македоније. И у последњих неколико деценија настојао је велики број радова који се баве различитим аспектима и питањима манастира, његове историје и сликарног програма. Током рада на свом докторату др Марка Томић је истраживала манастир у оквиру Балканолошког института САНУ.
У Марковом манастиру, много више него у другим споменицима епохе Палеолога, присутан је вишезначни, суптилан однос између текста и слике који је из византијске културне средине прихваћен и у Србији. У том смислу фреске Марковог манастира, заједно са свим другим квалитетима које поседују, представљају аутентичан израз и пример високе културе српске средине у другој половини 14. века, односно по првој четвртини столећа. Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, чији је члан била др Марка Томић дуги низ година, имао је као своју научну стратегију усмереност ка српском наслеђу изван територија Републике Србије.
Сценарио: др Марка Томић
Директор фотографије: Александар Беатовић
Монтажер: Марко Драгојевић
Уредник и сценариста серије: Ивана Ковачевић
Коментари