Вавилон

Мајска епизода Вавилона истражује и анализира различите приступе езотеричном, оностраном и фантастичком у књижевности.

Ову тему започињемо разговором са редовним професором на Катедри за српску књижевност, на предмету Народна књижевност, др Немањом Радуловићем. Он се већ дуги низ година бави, између осталог, одгонетању извора езотеријског у књижевности. Поред бројних радова објављених у стручној домаћој и иностраној периодици, његове књиге, "Подземни ток 1 и 2" и "Где ружа и лотос цвета" представљају најтемењнији академски приступ овој теми. Повод за разговор је овога пута темат који је проф. Радуловић уредио, а објављен је у часопису Кораци и у њега су уврштени теоријски радови Бојане Антонић о Астрологији код Растка Петровића, Бојане Максимовић о Гностичкој слици света у Стриндберговим драмама, Марије Кувекаловић о Виктору Пељевину, Ноела Путника о магијском у Енеиди и Менли Палмер Хол о тајним учењима у Библији.

2018. године Младен Милосављевић је објавио свој први роман, "Кал југа", фолклорну фантастику са примесама трилера и хорора. Недавно је изашло и друго, допуњено и измењено издање овог романа. Два приповедна тока се упредају наизменично: први прати фиктивне ликове младог студента археологије наднаравних способности који учествује у археолошким истраживањима на локалитету Лепенског вира 1967. Други се одвија истог датума, али 250 година раније, 1717. када се води битка за Београд у којој учествују историјске личности, Еуген Савојски, Фромбалд аустријски шпијун који је први званично забележио појаву вампира у Србији, капетан Теодор Продановић Чупа и оберкапетан Станиша Марковић Млатишума.

Издавачка кућа Блум је објавила прву књигу у замишљеном серијалу о Западнохришћански светитељима у српској међуратној књижевности. Аутор је проф. др Драган Бошковић, песник и теоретичар књижевности, аутор бројних књига о Кишу, Кодеру, модернизму итд. До сада мало или никако обрађивана у домаћој историји и теорији књижевности тема присуства и утицаја дела западнохришћанских светитеља, наишла је на изврсног познаваоца и тумача без кога би естетика и поетике наших међуратних писаца, Дучића, Црњанског, Андрића, Исидоре Секулић, Десанке Максимовић и других остале непотпуне. У књизи "Света Тереза Авилска", проф. др Драган Бошковић осветљава глас ове светитељке, њена метафизичка и религиозна промишљања, спиритуалну филозофију, и утицај тог гласа на домаће писце и њихово делом којим се шире њихови и наши културолошки и поетски хоризонти.

Вавилон ће у мајској епизоди представити песника, Милована Марчетића, са којим је разговарала Јелисавета Босанац. У збирци "Врт свих нас" мотив путовања заузима важно место, осветљавајући унутрашње биће лирског субјекта, али и слику савремене друштвене стварности — од завичајних, готово рајских простора, до хладних и дистопијских појава савременог света. У последњим циклусима збирке јавља се померање ка тамнијим слојевима искуства лирског субјекта — који су истовремено друштвени, унутрашњи и метафизички. Милован Марчетић ће прочитати и песму "Обалски Сизиф" из најновије збирке, "Врт свих нас".

Тумачећи појаве чији смо данас сведоци, као што су убрзање времена, губитак памћења, деградацију човека и декаденцију друштва, без уобичајених јадиковки над судбином књиге, уредник и директор издавачке куће Метафизика, објавио је збирку есеја "Пропаст књиге": у којој из метафизичког угла посматра данашње време и све већу кризу књиге и књижевности. Драмићанин усмерава читаоца да се окрене доживљају књиге као сакралног објекта у коме се оваплоћује Магнум опус (Велико дело) и божанска мудрост, књиге као предмета који у себи сабира виша а не само овоземаљска знања или естетику материјалног.

Емисију осмислила и уредила: Јасмина Врбавац

Режија: Марко Шотра