Летопис "Мајске скупштине 1848"

Непознати детаљи, откривени захваљујући савременим научним приступима у конзервацији и рестаурацији, као и употребом нових технологија, подстакли су стручни тим Галерије Матице српске да настави истраживање о узбудљивом "животном путу" чувеног уља на платну и покуша да открије историографске чињенице о Симићевој патриотској икони, које до сада нису биле познате. Тако се, у сарадњи са кустосима Мађарског националног музеја у Будимпешти и увидом у њихову архивску документацију, сазнало да је овој институцији у другој половини 1890. године извесни Х. Бауер, трговац уметнинама из Беча, понудио на продају слику "Мајска скупштина" и истоимену литографију из 1863. године. Потом ће ова слика бити и изложена на великој Миленијумској изложби, одржаној у мађарској престоници 1896, након које ће, скривена у депоу највећег музеја у Мађарској, провести више од пола века.

Та прича о путу слике од фрушкогорског манастира Кувеждин, где је настала око 1850. године, преко Беча и Будимпеште до Новог Сада и нове сталне поставке Галерије Матице српске, филмским језиком уобличена је у Летопис "Мајске скупштине 1848". Поред Мирослава Стајића, темељ ауторског тима био је директор фотографије Александар Зец; у реализацији су учествовали и драмски уметници Југослав Крајнов и Љубиша Милишић, као и др Исидора Поповић, а оригиналну музику компоновао је Федор Вртачник. Играно-документарни филм Летопис "Мајске скупштине 1848" снимљен је у продукцији ГМС и Mista Production, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама .