Мира Адања Полак: Ексклузивно

Куба је све присутнија у стратешким размишљањима Америке. Тешко живе и сналазе се на најневероватније начине у свакодневном животу.

Када сам била у Хавани желела сам да останем на првим утисцима, без оптерећења оним што сам видела и чула.

Мој домаћин била је Каролина Кесада Кабрера, једна од петоро наших људи која има стални боравак на Куби. У посету јој је дошао отац Драган Радановић. Камера је бележила све где би ишла Каролина. Ја сам углавном била посматрач...

Аутентичност емоција које бих добијала у непосредним сусретима казивала је много више од онога што сам чула, читала или гледала. Без знања језика, споразумевала сам се разменом емоција и отвореношћу ка земљи испред које се испречио надолазећи велики капитал, који чека промене. Сукоб "имати и немати" је очигледан и показује да је само питање како ко гледа суштину живота.

Многих намирница нема и потребни су контакти да би се набавило гориво, а довитљивост и познанства су кључни како бисте увек могли да набавите све што вам треба од хране. Али као да то све није пресудно. На пијаци има дивног јужног воћа, свежег и ван хладњача, што је посебан доживљај.

Домаћини код којих боравим имају лепу кућу коју издају. Упознајем стручњака за кубанске цигаре који ми говори о врстама цигара.

Контрасти су велики. Када су Американци у брзини напустили Кубу, оставили су велике архаичне лимузине које и дан-данас возе Кубанци као такси и представљају туристичку атракцију. Мене су више интересовали други модели - везани за нашу прошлост.

Да ли ће све новонастале луксузне зграде и хотели постати исплативи - то су ризици оних који су ту дошли да инвестирају и чекају да им се све исплати. Туристе то не брине - они долазе у хотеле и на невероватне плаже, дивно море и да купе кубанску цигару. Тешко да могу да осете баш све што стоји иза насмејаних лица ових људи.