Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији - Пелагонијске задужбине

Емисија је посвећена манастирима Трескавцу и Зрзе, смештеним у инпресивном амбијенту области Пелагоније.

Манастир Трескавац је удаљен 10 километара од Прилепа и 6 километара од Марковог утврђеног града. Поглед са Златоврха са 1422 метра надморске висине, на пространу плодну Пелагонију и вулканске камене стене, разбацане свуда по околини, заиста је импресиван и непоновљив... На заравни, под брегом Златоврхом, вековима стоји Манастир Трескавац, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Сматра се да на месту где се налази Трескавац, живот постоји још од времена антике. Претпоставља се да је од 3. века пре Христа, па до 3. или 4. века нове ере читав простор био култно место што потврђују бројни извори лековите воде, древни гробови монаха пронађени у стенама, монашке испоснице, као и молитвеници у стенама у којима је фрескоосликан лик Мајке Божје. Археолошка истраживања су показала да је у 5. или 6. веку постојала ранохришћанска базилика и да је на њеним темељима подигнута средњовековна црква.

Професор Светлана Смолчић Макуљевић, историчар уметности и аутор значајне монографије о Трескавцу сматра да манастир представља комплексан култни простор, трескавачку Свету Гору, да је посвећен чудотворној Богородици и да је у средњем веку био под заштитом византијских, бугарских и српских владара... Трескавац су даривали српски владари из династије Немањића, краљеви Милутин и Стефан Дечански, цар Душан и његов син Урош V, као и краљеви Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. О њему највише сазнајемо из златопечатних повеља Душана Немањића које је даровао манастиру после 1334. године, и освајања Прилепа. Ктитори Трескавца су били и византијски цар Андроник II и његов син и савладар Михаило IX Палеолог.

Трескавац је много пута рушен, преправљан и обнављан. На његовој архитектури се препознаје више градитељских фаза, а на фасади се уочавају различити начини зидања, врсте материјала, као и украшавање и декорисање цркве. У 14. веку, краљ Душан је дао да се сагради и ослика припрата надвишена двема куполама, слично Хиландару или Цркви Христа Спаса у Бугарској, коју је подигао Стефан Дечански у знак победе над Бугарима у бици код Велбужда, а Бугари је разрушили у 20. веку. Данас је Трескавац под скелама, чекајући обнову цркве, живописа и средњовековне трпезарије.

Манастир Зрзе је удаљен 34 км од Прилепа. Смештен је у прелепом природном окружењу планине Даутице на 1000 метара надморске висине, на стратешки важном месту. Као значајан пустињачки центар који под својим кровом има неколико средњовековних цркава, изграђен је на каменом гребену ишпартаном пећинама -испосницама у којима су се у средњем веку подвизавали пустињаци исихасти. Манастир је посвећен Преображењу.

У манастирсом комплексу се налазе једна поред друге и под истим кровом, Црква Светог Преображења, Црква Светог Петра и Павла, Капела Светог Николе и Капела Светог Ђорђа. Изузетно лепо уређен манастирски комплекс употпуњују конаци и врт, као и бројни остаци античких стубова и ранохришћанске базилике из 4. или 5. века. Манастир Светог Преображења подигнут је у 14. веку за време владавине цара Душана Немањића. Над западним зидом улаза припрате стоји ктиторски натпис, у коме пише: да је син јеромонаха Германа, који се звао Хајко а замонашен као Харитон, подигао храм, садашњу припрату, а да његова удовица и синови Прибил и Пријезда, који су касније били познати под монашким именима Јован и Макарије, дају да се "попише" то јест ослика црква и западна фасада за 30 перпера. Црква је у 16. веку дограђена, уклоњен је источни зид, па је првобитна црква постала припрата. Живопис припрате настао је 1369.године. У новосаграђеном делу је зограф Онуфрије 1535. године извео нови слој фресака. Он је пресликао и део икона.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, др Марке Томић Ђурић, проф. др Татјане Стародубцев, Ђорђа Ђоковића, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране одломке читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Срђан Филиповић

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек