Временска капсула - Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији: Марков манастир

Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује четврту емисију документарног серијала Временска каспула - Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији, која је посвећена Марковом манастиру, недалеко од Скопља.

Манастир смештен у долини Маркове реке је задужбина Мрњавчевића из друге половине 14. века. Цркву посвећену Светом Димитрију почео је да гради краљ Вукашин, али је њена градња завршена за време владавине Марка Мрњавчевића, у народу познатијег Марка Краљевића. Иако је храм посвећен Светом Димитрију, понео је име свог критора, Марков манастир.

Марко Мрњавчевић је био најстарији син Јелене и Вукашина, краља и савладара Уроша V Немањића. Имао је три брата: Андреаша, Дмитра и Иваниша и две сестре, Оливеру и Милицу. Владао је областима Западне Македоније у престоници Прилепу, о чему сведоче остаци рушевина средњовековног града, као и Црква Светих Арханђела, задужбина Мрњавчевића, на чијој су фасади осликани портрети ктитора храма, краља Вукашина и краља Марка.

Марков манастир је по величини, налик највећим задужбинама властеле, попут Леснова, а може да се мери са задужбинама Моравске Србије, попут Раванице. Црква Светог Димитрија је грађена у српско-византијском стилу са одликама преморавске архитектуре. Са јужне стране фасаде, изнад улаза су, пре шест деценија, пронађени портрети краљева Марка и Вукашина. Веома важно сведочанство о историји Марковог манастира је ктиторски натпис са унутрашње стране јужног портала.

Црква Светог Димитрија је непоновљив и јединствен простор осликан фрескама. Међутим, ко су били уметници који су створили изузетну галерију ликова и сцена, још увек се поуздано не зна. По начину и стилу како је црква живописана ради се о искусним уметницима и изузетним мајсторима који су се школовали у водећим охридским радионицама. Живопис цркве Светог Димитрија данас се сврстава међу најлепшим и најзначајнијим у српској средњовековној и византијској уметности.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана и Скопске православне епархије.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, фотографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, др Марке Томић Ђурић, проф. др Татјане Стародубцев, Ђорђа Ђоковића, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране одломке читао Драган Вучелић.Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Срђан Филиповић