Право на сутра

Седамнаестогодишњи ученик Иван Мајсторовић из Приштине и Драган Стевановић из Косова Поља деветнаестог августа 1999. године су нестали. Тог дана заједно су кренули из Приштине за Лесковац, али тамо никада нису стигли. Иванова мајка и Драганова супруга радиле су заједно у приштинској Војној амбуланти, која је тада морала да се премести у Лесковац, јер је потписан Кумановски споразум. На тло Косова и Метохије ступиле су тада међународне снаге Унмика и Кфора а истовремено у села и градове ушли су припадници албанске ОВК-а који су одмах почели да прогањању и убијају српско становништво. Породице киднапованих непрекидно трагају али њихова тела нису пронађена, зато се Иван и Драган и даље воде као нестали.

Трагичан губитак сина Драгана Мајсторовић, каже, никада неће преболети. Кроз стихове у потресној песми "Убицо" пита убицу шта му је урадио, колико га је мучио, да ли је мајку дозивао... 

Супруга отетог Драгана Стевановића, Славица од тада води огромну борбу да сачува породицу и да пружи све што је потребно деци.

Носећи велику тугу, породицу је поново скућила у Нишу. У најтежем периоду њхихову бол су, каже, злоупотребљавали појединци из Приштине и Прокупља. Тражили су од ње новац како би наводно платили откуп за Драганов живот. О свему што су преживели, могла би каже, данима да прича.

Несрећа за Србе на Косову и Метохији почела је годину дана раније, 1998. године припадници наоружане албанске ОВК-а имали су у многим местима ровове. Пресретали су цивиле и пуцали на тадашње полицајце и војнике Савезне Републике Југославије, који су били на дужности. На путу из Пећи ка Косовској Митровици наоружани припадници ОВК-а зауставили су аутобус у којем су били двадесетпетогодишњи полицајац Дејан Стоилковић и његов стриц Живорад, из Косовске Каменице. Отели су Дејана пред очима његовог стрица. Никада га породица није пронашла. Породица киднапованог Дејана Стоилковића остала је на Косову и Метохији. О Дејану ни трага.

Аутор Светлана Вукмировић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Монтажа Горан Томић 

Реализација Зоран Добрић