Креативни дистрикт: Ана Капор

Ана Капор већ четири деценије живи и ствара у Риму. У њеној биографији пише да је италијанска сликарка српског порекла. Рођена је у Београду где се формира и школује до осамнаесте године.

1983. напушта Београд да би се уписала на Академију ликовних уметности у Риму.

Ћерка писца и сликара Моме Капора је путујући са родитељима и пре доласка у Рим видела скоро сваки кутак старе Европе, откривајући њено благо у музејима и уметничким галеријама. Избор Италије није нимало случајан. 40 одсто светског уметничког блага је у тој земљи.

Почела је да слика са четири године у очевом атељеу, и никада није престала, као што никада није имала дилему шта ће радити кад порасте... А расла је између Београда и дугих летњих боравака у Дубровнику, одакле су родитељи Анине маме. У Риму, где је у време када је дипломирала на Академији лепих уметнопсти, већ дошло до препорода фигуративног сликарства, упознаје Арналда Романија који је у том тренутку представљао стуб нове фигурације. Убрзо након тога има прву самосталну изложбу у његовој галерији, упознаје галеристе излаже у Милану, присуствује на већини значајних уметничких сајмова у Италији али и по читавом свету. Добија бројне награде, међу којима и Националне награде за сликарство. У свом сликарству Ана настоји да открије исте енигме које су очаравале мајсторе ране ренесансе и каноне који су диктирали византијску мисао. Почиње да гради сопствени стил. За разлику од античких мајстора код ње нема ликова, оно што је била позадина у ренесансној уметности постаје први план у њеном сликарству. Одувек је фасцинирана светлошћу и каменом Медитерана... све то нашала је у Риму, где живи.

Током година створила је стабилне везе са најзначајнијим галеријама у Италији и Немачкој. Често излаже заједно са супругом, сликаром Владимиром Пајевићем.

2011. године позвана је да учествује на Бијеналу у Венецији, а следеће је имала изложбу у Museo della Civilta Romana у Риму. Излагала је на бројним групним изложбама у Италији, Француској, Португалу, Мароку, Немачкој, Аустрији, Белгији, Турској, Египту, Србији, САД и Великој Британији.

Замкови несвакидашње лепоте, бајколики светионици, прекрасни вртови и магичне тајновите тврђаве које окружује неки вишевековни мир... то је само део света раскошног сликарства Ане Капор, на чијим делима преовлађује необична, медитативна лепота, уметност тишине и заустављеног кретања. Њени узори су стари италијански мајстори, они који су неговали раскошну палету боја и грандиозних уметничких доживљаја – Пјеро дела Франческа, Паоло Учело, Дучо ди Буонинсења и браћа Лоренцети. За њу су они чувари тајне сликарства. Њене слике су ведуте у којима се осећа празнина и тишина, неки чудан спокој.

Анина сликарска техника је традиционална, готово иста као поступак који су користили сликари давних времена. Али је предмет њених слика другачији. Користећи језик старих мајстора, из визуре човека нашег времена настоји да говорим о универзалним темама.

Сликање је њена суштинска потреба и временом је постало Анин најприроднији начин изражавања и комуникације са људима.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Марија Аранђеловић

режија Милица Митровић