уторак, 15.04.2025, 22:45 -> 16:50
Институције Србије у Великом рату
Пошта Србије у Великом рату - Весник среће и несреће
У оквиру обележавања стоте годишњице Великог рата Културно образовни програм РТС је уз помоћ Министарства културе Владе републике Србије реализовао серију од 7 емисија о функционисању најважнијих државних институција Србије у овом, до тада, највећем ратном сукобу у свету.
Трећа епизода посвећена је Пошти Краљевине Србије током Првог светског рата. Пошта као институција има једну од најзначајнијих улога у мирнодопским условима, а у ратним условима, добро организована пошта је незаменљиви чинилац и на војишно и на позадинском делу.
О значају поште за државу говори и то да је Србија, као знак самосталности, султанским Хатишерифом 1830. године, поред права да отвара своје школе, болнице, штампарије, стекла право и да организује своју пошту.
У овој епизоди гледаоци ће имати прилику да сазнају низ до сада непознатих, или мало познатих података о Пошти Србије у Великом рату, да виде многе непознате фотографије из тог периода као и богату документацију. Са колико озбиљности је држава Србија приступала организовању својих институција говори, поред осталог, и то што је за израду шифарника за одвијање војног поштанског саобраћаја ангажовала највећег српског математичког генија Мику Петровића-Аласа. У прилог доброј организованости говори и податак да је Влада и Врховна команда, када је држава изгубила територију, после незапамћеног страдања током повлачења преко албанских планина, чак пре него што се са војском и избеглим становништвом, пребацила на Крф, организовала колико-толико функционисање поштанског саобраћаја. Поред ПТТ музеја Себије и кустоса Љиљане Ђорђевић, драгоцену сарадњу реализацији емисије, особито у истраживачкој фази, пружио је и проф. др Милан Радовановић, као и друге институције и појединци.
У емисији учествују и глумци Катарина Арсић и Небојша Дугалић.
Сценариста и аутор серије је Милица Бајић Ђого, директор фотографије Васко Васовић, монтажер је Обрад Поповић, а режију потписују Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.
Коментари