АРХИВ.doc

Данило Киш – књижевник, преводилац, лектор за српскохрватски језик у Бордоу и Лилу (1963-1976), сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, драматург у позоришту Атеље 212; дописни члан САНУ (Суботица, 22. фебруар 1935 - Париз, 15.октобар 1989).

Дрвени сандук Томаса Вулфа – Прича прати два човека – један je бивши логораш, а други ратно сироче, која покушавају да сачувају од заборава оно што не би смело да буде заборављено. При томе пролазе кроз исту тортуру и немоћ управљања сопственом судбином. Ова телевизијска драма је део недовршеног циклуса "Седам смртних грехова", у којој је Данило Киш за тему изабрао лењост. Драма је учествовала на фестивалима у Порторожу 1974, "Prix Italia" Фиренца 1974. и ЕБУ 1974.

Пре ове ТВ драме, Данила Киша ексклузивно гледамо и слушамо у одломку из емисије "Лектира" из 1972. године у ком разговара са новинаром Димитријем Тасићем о својој тада тек објављеној књизи "Пешчаник" за коју је потом добио и НИН-ову награду. Док гледамо црно-беле кадрове Новог Сада почетком седамдесетих година, Киш описује споменик Светозару Милетићу (који је рођен истог датума кад и наш славни писац, 1826. године) и објашњава свој "роман о јучерашњем свету" као и књижевне поступке којима се за његово писање користио.

– Улоге: Зоран Радмиловић, Слободан Перовић
– Сценариста Данило Киш; директор фотографије Томислав Пинтер; сценограф Миодраг Мирић; костимограф Љиљана Драговић; сниматељ и обрада звука Ђорђе Ђуровић, Рихард Мерц; монтажер Милица Полићевић; редитељ Бранко Иванда (Награда на Фестивалу ЈРТ, Порторож '74).
– Премијерно емитовано 26.10.1974, Драмска редакција, уредник Филип Давид