петак, 04.04.2025, 23:47 -> 16:55

Око: Душко Радовић – човек који би победио вештачку интелигенцију

Поводом пола века култне емисије "Београде, добро јутро", говоримо о човеку коме је "мозак радио као ајфон"

"Сад седим на последњем спрату Палате Београд, високо над Београдом, и чувам га" – писао је Душко Радовић, лични песник Београда, лав за назаборав, како су га звали.

"Био је признати геније непризнате књижевности, није чекао инспирацију него поруџбине и рокове, на тривијалне захтеве трошио је златни мозак и најређу јапију, а није шмирао ни кад је тезгарио. Да је дочекао еру интернета, био би један од најславнијих инфлуенсера и јутјубера" – записао је негде његов најбољи пријатељ, академик Матија Бећковић.

У данашњем Оку о чувеним Душковим афоризмима којима је будио Београд, о његовој збирци "Поштована децо", прекретничкој у српској књижевности за децу, о Душковом "сваштарењу" и, како је сам говорио, његовој примењеној уметности писања. О свему томе, али највише о духу једног времена и људима који су га чинили посебним.

О Душку Радовићу говоре:

академик Матија Бећковић

Зорица Хаџић Радовић, професорка на Филозофском факултету у Новом Саду

Бранислава Милунов, новинарка

Разговор води: Јована Милованчевић

Уредник: Горислав Папић