Културни центар

У фокусу новог Културног центра је тема страха на пољу уметности и културе, поводом премијере нове верзије готичког хорора "Носферату" у нашим биоскопима.

Полазиште првог филма "Носферату" Фридриха Мурнауа (1922) био је роман "Дракула" Брема Стокера, написан на крају деветнаестог века, чији је протагониста трансилванијски вампир. Цео деветнаести век је био прожет интресовањима за фикцију која изазива језу, између осталог у књижевним делима Мери Шели, Едгара Алана Поа, Роберта Луиса Стивенсона, Николаја Гогоља, или нашег Милована Глишића. Они су створили бесмртне протагонисте, у метафоричком, али и конкретном смислу, између осталих Франкенштајна, Доктора Џекила и Мистер Хајда, или Саву Савановића, првог српског вампира. Ови јунаци или анти - јунаци, оживели су и на филму и у позоришту, у различитим облицима.

Хорори данас у различитим медијима изазивају велико интересовање дела публике, што намеће потребу за истраживањем разлога њихове популарности. Аристотел је страх повезивао са крајње угрожавајућом ситуацијом. Зашто онда поједини гледаоци хрле да гледају призоре који изазивају језу и тескобу? Да ли се та привученост страви и ужасу може повезати са такође аристотеловим појмом катарзе? Можда нас суочавање са страхом путем ових дела ослобађа од страхова у стварном животу?

О овим питањима у емисији говоре др Александра Дамјановић, психијатар, Ђорђе Бајић, филмски критичар и писац и Горан Скробоња, писац.

У емисији ће бити речи и о новој књизи Драгана Великића "Бечки роман", као и о новом роману Јуна Фосеа, "Белина". Размотрићемо и вредности филма "Боб Дилан: потпуни незнанац", затим нове ауторске поп музике Јелене Пранић, београдске кантауторке, као и необичне представе "Све добре Барбике", према роману Катарине Митровић, у режији Ђорђа Нешовића.

Уредник емисије Ана Тасић

Аутори рубрика: Марија Ненезић, Јована Јанковић, Ана Тасић, Иван Велисављевић, Игор Перишић

Редитељ Рашко Милатовић

Монтажер Никола Загорац