Прва жена Другог програма - Зора Кораћ

Од првих корака свога стварања и постања у матичној, и до 1966. јединој, згради на Београдском сајму телевизија је стремила да се угледа на најпрофесионалније медијске куће у Европи и свету. Пре свега техником која је увек била најбоља која се у том моменту могла набавити а потом у професионалном кадру који је тај технолошки развој пратио у стопу. Прича о програму Телевизије Београд је пак нешто друго. Иако се и ту, учила и наслањала на стране примере, имајући у виду квалитет али и програме који би домаћем гледаоцу били блиски и занимљиви, наша телевизија је храбро и врло брзо кренула у осмишљавање и производњу оригиналних емисија и тиме почела да гради сопствени израз у свим програмским формама и жанровима. Овај специфични медиј увек носи брзе промене, у сваком смислу, а са тим и разне изазове којима се једнако брзо морало прилагођавати и ићи, а покаткад и трчати у корак са њима. И да, сви наши телевизијанци су се једнако трудили.

Уочи Нове 1972. године, Телевизија Београд ушла је у потпуно нову еру свога постојања. Телевизија је тада, водећи са собом и драге гледаоце, закорачила у једну нову димензију, како визуелну тако кадровску, програмску али и социо-културну, ширећи се у тим годинама и ван граница малог екрана, досежући и више и шире и боље од онога што јој је до тада било "дато" или задато и што је претходних година вредно радећи сама освојила. Колор телевизију и Други програм!

Но тај револуционарни скок није био ни брз ни лак нити се преко ноћи десио. Пет година су се три особе бавиле тим послом и потпуно новим изазовом; и то три прекаљена професионалца: Љубомир Зечевић, Боривоје Мирковић и Зора Кораћ. Ту почиње прича ове емисје и прича битног дела историје телевизије Београд.

Њихов задатак, тада, био је да са великом аутономијом припреме нешто друго... другачије, креативније, слободније и садржински и визуелено. Стварали су “нов“ ТВ програм како за дотадашње, тако и за новостасале генерације гледалаца. Није случајно да су водећи људи Телевизије Београд, за тај посао позвали баш Зору Кораћ, уредницу Телевизије Загреб, чију је емисија Екран на екрану публика широм Југославије са великим нестрпљењем чекала из недеље у недељу. Уосталом мало је телевизијских уредника који се могу похвалити да су за свој рад награђени "Златном ареном" на Пулском фестивалу. Знало се да је та и једино та особа она права, спремна и довољно бескомпромисна да и овом послу приступи на потпуно другачији начин од тадашњег, донекле већ конзервативног телевизијског програма. На њен позив дошли су прашки ђаци Пега Поповић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Рајко Грлић, а са београдске академије Јован Аћин, Горан Паскаљевић, Дејан Караклајић, Владимир Момчиловић, Александар Мандић, Бранко Кичић, а убрзо и Станко Црнобрња, као носилац оригиналног сензибилитета електронског медија. Таква пракса, у којој су своју шансу и изузетно широке ауторске слободе добијали млади аутори спремни да остваре своје иновативне идеје, наставила се до краја уредништва Зоре Кораћ. Нове младе снаге пристизале су из генеарције у генерацију. Критика је са великим поштовањем прозвала “ТВ мама“.

И како редитељ Арсеније Јовановић, међу првима позван од стране Зоре Кораћ да се прикључи новом таласу Другог програма каже: “Када имамо на уму шта је све радила и у шта се све “уплела“ Зора Кораћ, постоји осећај стида што тако мало о њој знамо!“. А осмилила је и створила, а касније уреднички бдела над емисијама и серијалима као што су Филм данас, Рефлектор, Необавезно, Студио 3, Очи у очи, Круг, Телескопија, Кино-око, Хронике ФЕСТ-а, Хронике БИТЕФ-а, Хронике Стеријиног позорја, Како се калио челик, Оставштина за будућност, Учесник и сведок као и циклусима Људи и Неправде; Установљена је, такође, и нова форма - телевизијски есеј а највреднији подухват на том пољу свакако представља серија Време фресака. Последњу деценију рада на Телевизији Београд посветила је креирању емисије из културе потпуно новог концепта, култну серију Петком у 22 . Серија је емитована на Првом програму пуних десет година.

Иако је готово цео свој радни век провела у телевизијским кућама (ТВ Љубљана, ТВ Загреб и ТВ Београд) поред хиљада емисија који је направила остало је о њој збуњујуће мало информација; неколико новинских интервјуа, мали број фотографија и још мање видео снимака. Срећом иза Зоре Кораћ, поред култних емисија, остао је велики број блиских сарадника са којима је кроз три деценије радила. Захваљујући њима, и сину Слободану, успели смо, да у години обележавања века од рођења ове славне уреднице начинимо комплетнију слику о томе ко је и каква је заправо била мистериозна жена иза легендарног имена у историји Телевизије Београд, коју је и сама стварала. А како то језгровито дефинише један од саговорника (уредница Мирјана Бјелогрлић): Било је то време када телевизија није била само пасиван преносилац догађаја већ је телевизија сама по себи била догађај!

Када је 1967. Зора Кораћ дошла на Телевизију Београд постојала је само једна емисија из културе. Када је 1989. године отишла у пензију, било их је преко сто.

- Улоге: Зора Кораћ - Горица Поповић, новинарка - Софија Јуричан, редитељ - Милан Колак, Јелена Јовановић, Иван Илић, Петар Савић, Ивона Милетић, Бранислав Нацић, Никола Ђорђевић

- Учесници: Слободан Кораћ, редитељи Арсеније Јовановић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Дејан Караклајић, Владимир Момчиловић, Александар Мандић, Станко Црнобрња, Слободан Пешић; уредници Филип Давид, Предраг Перишић, Мирјана Бјелогрлић; сниматељи Предраг Пега Поповић, Милан Папи Спасић, сниматељ звука Радослав Раца Бојковић; продуцент Добривоје Илић; руководилац Програмског архива РТС Ана Васић Бранковић

– Уредници у Историографији Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, извршни продуцент Бобан Радисављевић, организатори Гордана Грдановић и Марија Будаи, вођа екипе расвете Зоран Марјановић, расветљивачи Драган Урошевић, Владимир Васиљевић, Младен Перић, Милован Живановић, Јован Копуновић, дит Петар Божовић; асистенти сниматеља и шарфери: Горан Плавшић, Александар Вукобратовић, Александар Стојковић, Бојан Даниловић, Милан Љ.Михајловић, Иван Васиљевић; сниматељ Милош Митровић, сниматељи звука Владимир Стошић, Мирослав Гојковић, микромани Никола Тодоровић, Милош Станковски; декоратери Љубиша Зувић, Родољуб Јаковљевић; сценски реквизитери Дејан Живановић, Владан Марковић, набавни реквизитер Стефан Гњатовић, пиротехника Дејан Трбојевић, гардеробер Светлана Милосављевић, шминкери Јелена Ђорђевић, Јана Весковић, асистент костимографа Марина Шкундрић, костимограф Сузана Глигоријевић, сценограф Мирослава Андрејевић; секретарица режије Светлана Лабан, музички уредник Јована Бараћ, графички дизајн штампаних материјала Ема Тасан Лукић, компјутерски дизајн и анимација Драган Буловић, помоћници редитеља Марко Рајић, Елена Зипевски; дизајнер звука Предраг Стаматовић, колор корекција Никола Станкић; монтажери Јована Филиповић, Зорица Благојев; директор фотографије Никола Ђуровић, редитељ Ивана Стивенс

– Снимано јуна и јула 2024, премијерно емитовање; Редакција документарног програма, уредник Мухарем Баздуљ – Историографија