Право на сутра: Расељени у Лесковцу

Током 1999. године многи Срби, Горанци, Роми и Бошњаци остали су без својих домова. Тада је нестао и живот који су имали са комшијама, родбином и пријатељима, који су од тада расељени на све стране.

Породица Рамиза и Гине Јакуповић из Магуре код Липљана остала је без куће, уточиште су пронашли у Лесковцу, где живе са зетом Славишом и ћерком Сабрином. Више од две деценије њих деветоро је живело у оронулој школској згради. После много тешкоћа добили су кућу и плац. Тек сада могу да одахну јер имају кров над главом.

Немогућност да живе у својој кући у Магури код Липљана носи велику празнину, каже Елвира Јакуповић, која је корисник стана у згради која је саграђена за интерно расељена лица.

Милорад Тодоровић је морао да напусти своју кућу у Призрену када је имао петнаест година. Урошевац је напустила са једанаест година и његова супруга Снежана. Детињство су провели у колективним центрима. Успели су да створе породицу и да купе стан на кредит. Највећи мотив су им, кажу, три ћеркице.

На подручју Лесковца било је пет колективних центара, сада у том граду живи 5.200 интерно расељених лица са Косова и Метохије, каже Жаклина Цветковић из Повереништва за избеглице и миграције у Лесковцу. Истиче да многе расељене породице са Косова и Метохије живе у приватном смештају, и није им решено стамбено питање.

Аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Расвета Далибор Милутиновић

Монтажа Весна Грба

Реализација Зоран Добрић