недеља, 15. дец 2024, 15:40
Мира Адања Полак: Ексклузивно
На граници Северне и Јужне Кореје
Читамо и слушамо о кризи у Јужној Кореји. Била сам тамо пре неколико година и сетила сам се те чувене границе између Јужне и Северне Кореје, где доведу свакога ко дође у посету.
Због стално присутних тензија, граница је постала и највећа знаменитост затегнутости и нерешених питања између великих сила. Оно што сам тада видела није ми деловало ни страшно ни толико раздвојено, колико се о томе говорило. Али се сваким лансирањем ракета из Северне Кореје страх увлачи у кости Корејаца, који су толико тога прошли и који се налазе у правом сендвичу великих сила и интереса.
Тада сам се срела са саветником председнице Јужне Кореје, господином Ли Дохуном, који је био амбасадор Јужне Кореје у Србији. Изнела сам му своје утиске и тражила нека објашњења о ономе што сам видела на граници и добила нека сазнања о тензијама које су већ тада постојале.
На тој чувеној граници, где из Јужне Кореје гледате у Северну Кореју преко једног зида, свесни сте да је једна земља подељена на два дела.
Историјски музеј у Сеулу показује страдања овог народа у рату од 1950. до 1953. године, у коме се исти народ бори између себе. Велике су биле жртве, а посетила сам и споменик који је подигнут да обележи страдања.
Многе породице су током ратова дуго биле раздвојене тражеци своје, али то памте више старији, док млади хрле ка напретку, новим технологијама и високом стандарду, знајући да опасност постоји. Сав тај невероватан напредак Јужне Кореје везан је за често тешко разумљиву скоро војничку дисциплину, која је за многе тешко схватљива, али знајући да им је мач изнад главе - почнете да све боље разумете.
Посетила сам тада и чувени Каист институт, који окупља тимове научника и оних који имају идеје за напредак у науци. Ту сам срела професора др Џун-Хо О који је направио робота Хуба са својом екипом, а онда га је држава подржала улагањима у његове пројекте и наградила великом сумом, како би мотивисала његова даља истраживања.
Боравећи у Јужној Кореји, већ тада сам схватила да је почео виртуелни живот и да додир руке замењује клик на дисплеју и да ту добијате и емоцију и тако потребну лепу реч, коју надахнуто изговара машина.
Коментари