Племените Српкиње из сенке које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић

"Кантакузина - Катарина је успоставила везе са Млечанима и понудила им да посредује око откупа хаљина Исуса Христа. То је био повод да заједно са сестром Маром посредује у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике. Ово је само једна од занимљивости у овој епизоди“, каже Ранка Јакшић аутор серије “Племените Српкиње из сенке које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић” у режији Иване Стивенс.

У последњој епизоди ове документарне серије траг животног пута Кантакузине Бранковић, удовице Катарине Цељске, води нас у Османско царство. Кантакузина - Катарина живела је на Западу више од 30 година.

Опраштајући се од онога што остаје за њом, од последњих разграбљених поседа Цељских и њиховог исчезлог богаства, потпуно сама, несрећна мајка без деце и породице, напушта Запад и одлази код своје сестре Маре Бранковић у Турску, у Јежево, данас село Дафни у Грчкој.

Познато је да се Мара сматра наследником својих предака, српских владара, те је зато обављала државне послове, водила преписку са страним државницима, издавала повеље и оверавала их печатом деспота Ђурађа Бранковића. Сестра Кантакузина јој је помагала у тим пословима. Након Марине смрти Кантакузина је поново остала сама. Из Јежева је стигла у манастир Конче, код Струмице, у данашњој Северној Македонији, где је живела до краја живота. Наставила је да води бригу о исплати стонског дохотка манастирима Хиландару и Св. Павлу. Тако је наставила не само Марину бригу и обавезу већ и традицију српских средњовековних владара. О томе је Миомира Драгићевић, глумица и наратор у серији, написала стихове у десетерцу у стилу ове епохе, што серију чини посебном.

Пред упокој султанија Мара

Задњом речју заклела пред Богом

Влах-војводу Влада Калуђера

Да с радошћу Божјом и од срца

Хиландарске преузме намете

За Кантакузину после Маре

Не бејаше никога на свету

Само у њој срце православно

За Хиландар остало да туче

Једна мис’о о животу вечном

Остала је у небо да светли

Па ко некад што су нам владари

Даривали свете манастире

Она оста њино да настави

Јер је вечност важнија но данас

У четвртој епизоди, која је снимљена у селу Конче у Македонији, учествују македонски историчар проф. Бобан Петровски, Златко Јанкулов председник "Удружења Кантакузина Бранковић“, отац Гоце Младеновски и српски историчар Вукашин Јањић.

Уредник, сценариста Ранка Јакшић

Редитељ Ивана Стивенс

Наратор, глумица, писац стихова Миомира Драгићевић

Продуцент серије Биљана Даутовић

Стручни сарадник, сценариста Проф. Алексеј Тимофејев

Монтажер Бојан Филиповић

Композитор Владимир Марковић

Костимограф Сузана Глигоријевић

Арт директор Драган Буловић

Компјутерски дизајн и анимација Никола Мрђа

Сниматељи Раде Бубало, Никола Ђуровић, Хаџи Владан Мијаиловић, Вукашин Вељић, Дарко Бурсаћ

Сниматељи звука Владица Будић, Милутин Бабић, Петар Петровић