Племените Српкиње из сенке које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић

У другој епизоди пратимо живот Кантакузине Бранковић на Западу.

Ђурађ Бранковић је своју ћерку Кантакузину удао за грофа Улриха II Цељског, једног од најбогатијих и најмоћнијих политичких фигура тог времена. После удаје постаје позната као Катарина фон Цили или Катарина Цељска. У какву породицу је стигла Кантакузина, ко су били грофови Цељски, како су се уздигли и ширили своју моћ и богатсво, какве су биле тадашње прилике на територији Немачко-римског царства, Млетачке републике, Угарске и Балкана пратићемо у овој епизоди.

Сазнаћемо да Катарина Цељска није била типична жена средњег века. Као супруга грофа Улриха II замењивала је мужа за време његових честих и дугих путовања и учествовала у вођењу јавних послова, посебно у управљању градовима. У историографији се наводи да су је житељи назвали својом драгом господарицом. Имала је свој грб и печат. У њеној пратњи било је духовника и писара, које је довела са собом из Србије. Тако је за Кантакузину-Катарину у Вараждину преписан Апостол, важна богослужбена књига. Овај Апостол је дo данас најстарија сачувана књига написана на ћирилици настала на подручју садашње Хрватске. У исто време, у Вараждину је и израђена и једна митра за Београдску митрополију. Сматра се да је митру урадила и даровала сама Кантакузина, а да су Апостол преписали српски монаси.

"Такође сазнајемо да живот грофице на Западу није био лак. Патила је због ослепљења своје браће Гргура и Стефана, губитка Српске државе и изгнанства оца Ђурађа Бранковића. Претрпела је смрт оца и мужа а имала је највећу трагичну судбину мајке. Умрло јој је сво троје деце. О томе говори и песма коју је Миомира Драгићевић, подстакнута текстом сценарија, глумица и наратор ове серије, написала у десетерцу стилом који припада тачно тој епохи“, каже аутор серије Ранка Јакшић.

Полетела рано ластавица

Изнад белог града Смедерева

Из гнезда јој одлетели ’тићи

А крила им ојачала нису

Сузе рони најгорег се боји

Да су пали у гору у воду

Проговара тица ластавица

Празно гнездо, још празнија душа

Што и мене собом не водисте

Моје сунце зашло је у подне

Нико ме се ни сећати неће

Снимања су обављена у Покрајинском музеју Цеље и у Старом граду Цеље, на Градецу у Загребу, у Венецији, Ћивидале дел Фриули и Тисану код Удина, у Смедереву и у Београду. У овој епизоди учествују словеначки историчар маг. Дамир Жерич, хрватски историчар проф. Борислав Гргин, српски историчар Бојана Павловић.

Уредник, сценариста Ранка Јакшић

Редитељ Ивана Стивенс

Наратор, глумица, писац стихова Миомира Драгићевић

Продуцент серије Биљана Даутовић

Стручни сарадник, сценариста Проф. Алексеј Тимофејев

Монтажер Бојан Филиповић

Композитор Владимир Марковић

Костимограф Сузана Глигоријевић

Арт директор Драган Буловић

Компјутерски дизајн и анимација Никола Мрђа

Сниматељи Раде Бубало, Никола Ђуровић, Хаџи Владан Мијаиловић, Вукашин Вељић, Дарко Бурсаћ

Сниматељи звука Владица Будић, Милутин Бабић, Петар Петровић