Креативни дистрикт: Богомир Дорингер

Када је о његовој уметности реч све је, каже Богомир, почело у Београду деведесетих. Комбинација страха, игре и суровости из детињства пренела се и на уметност коју воли. То су увек граничне праксе, изучавања ритуала и необични пројекти.

Након почетних студија социологије у Београду, дипломирао је на Gerrit Rietveld академији у Амстердаму. Неколико година касније и на Холандској филмској академији. Његов докторски рад на Универзитету примењених уметности у Бечу под насловом Ја плешем сам посматра клабинг из птичје перспективе, као огледало друштвених и политичких промена и истражује колективне и индивидуалне динамике плесног подијума.

Као интердисциплинарни уметник узима појаве модног дизајна, филма и концептуалне уметности као облике коментарисања савременог друштва. У својим пројектима Дорингер се бави социолошким феноменима који се манифестују у телима и на телима људи. За сваки пројекат окупља стручњаке из различитих области, а резултати пројеката показали су се значајним и у сферама медија, социологије, психологије, медицине, антропологије... Запажања и резултате ових радова представља у форми предавања, радионица, уметничких инсталација и филмова. Био је два пута номинован као представник Србије на Венецијанском бијеналу. У Амстердму тренутно ради као независни кустос за Next Museum нових медија.

Током каријере био је аутор низа занимљивих пројеката. Изложбу Без лица представља у угледном Museums Kvartiru у Бечу која је затим била у Амстердаму и Бриселу.

Пројектом под насловом Ја плешем сам истражује да ли се клабинг субкултура може посматрати као микро-окружење које би показало како одређени обрасци понашања на плесном подијуму говоре о ширим савременим културним и друштвено-политичким феноменима?

За пројекат Кустос природе Дорингер се обраћа Природњачком музеју у Бечу са необичним захтевом: да издвоји птице чији би се наратив и историја могли упоредити са прошлошћу гастарбајтера. Наиме гастарбајтере или мигранте често упоређују са птицама селицама или воле да се пореде са њима.

Гастарбајтерски феномен у Аустрији истражује и кроз пројекат Ainhajt klub у којима досељеници гаје носталгичан однос према домовини.

У Амстердаму су у време нашег боравка биле две Дорингерове изложбе, једна у Некст музеју, друга у градском Архиву.

Живот у другој резолуцији је наслов импресивне изложбе у Нексту чију је кустос. Ту Дорингер доноси преглед двадесетогодишњег рада уметничке групе Random International. Њихови дигитални радови су креативни, инспиративни и интерактивни. У контакту публике и технологије настају фасцинантне приче о томе шта данас значи бити човек.

У згради Архива града Амстердама је Дорингеров рад део колективне изложбе видео радова који кроз клабинг дају својеврсну социјалну анализу овог града.

Београд је за Богомира Дорингера град из сећања и детињства. Романтизује га и посматра са носталгијом. Амстердам је његов град будућности. База у којој ствара своју необичну уметност.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажер Милош Ачански

режија Милица Милић