Ослобођење Београда 80 година после

Саговорници у четвртој и последњој епизоди серије говоре о писцима, уметницима, професорима универзитета и другима који су се сучили за захтевом нових власти да своје редове очисте од колаборациониста и свих оних, који су се по њима огрешили о српску националну част. Свака пресуда Суда части, па макар она била минимална, као последицу је имала и одузимање имовине, што је захватило не тако мали број интелектуалаца и уметника у Београду 1945. Неки од уметника су били приморани, да на неко време промене средину, односно да се преселе у друге, мање градове у Југославији.

Студенти и професори су се такође суочили са питањем послератног признавања диплома и испита стечених током окупације с обзиром на то да је Београдски универзитет био затворен.

У четвртој епизоди говори се и о спорту, обнови спортских активност и такмичења али по узору на совјетску, прогресивну идеју спорта, за разлику од соколсих удружења пре рата чије телесно васпитање није било засновано на научним основама. Већ тада, одмах после рата, долази до појаве хулиганизма на стадионима.

У четвртој епизоди такође ће бити речи о тајним групама омладинаца које су, додуше кратко време, покушавали да се одређеним илегалним акцијама супротстве новим властима. Међу њима су били Вељко Губерина, Борислав Пекић, Димитрије Ђорђевић и др.

У четвртој епизоди о културним и о другим приликама непосредно после ослобођења Београда говоре: др Бојан Ђорђевић, др Рaде Ристановић, др Миомир Гаталовић, др Драгомир Бонџић, др Наташа Милићевић, Никола Мијатов, др Александар Стојановић, и као сведок Марина Кашанин Бојић (кћерка Милана Кашанина).

Сценарио и режија: Ненад Милошевић