Приступачан програм: Траг - Храст – сви годови живота (СЗЈ)

Човек и дрво више хиљада година путују заједно. То је време у коме човек ради а дрво му доноси средство за рад, коначиште, место на коме се скрива и плови. Најважније - доноси ватру која га греје и храни.

Захваљујући дрвету, у коме сунце бележи свој годишњи циклус у облику годова, Стари Словени су открили календар како би одредили време сетве и жетве. У календару Старих Словена месеци су називани именима дрвећа. У месецу храста, који је трајао од 13. јуна до 7. јула, очекивала се благодет и срећа. Жир, као његов плод, омогућио му је да буде родно дрво, а годови су испуњени свеколиким животом и траговима трајања кроз векове.

Прича о дрвету, на мачванској и сремској обали Саве има посебну димензију. Иако је Панонска низија одувек била препознатљива по густим храстовим шумама, храст који је опстао на речном дну у свом изворном облику или као део неке грађевине добија нови живот.

Уметничка дела од фосилизованог дрвета пронашла су своје место у Галерији „Лазар Возаревић“. Поткровље Галерије јединствен је простор по уређењу а изложбом спаја историју града, од Сирмијума до данашње Сремске Митровице, воду и земљу, веште руке уметника, занатлија, ентузијаста, а пре свих делатност ронилаца.

Чланови Удружења „Жута фокапомогли су нам да оживимо причу о дрвету кроз векове. Чува се сваки део тог вредног дрвета опсталог у води захваљујући танину, а његова старост одређује се у Институту „Руђер Бошковић“ у Загребу. Како ће изгледати уметнички предмет зависи од тога како се дрво преломило… Идеје се рађају у радионици, па настаје све оно што је човек одувек правио а било му је потребно за живот - кашика, тацна, укосница, оруђе, музички инструменти. Јединствена је симболика предмета, облика панела и слике.

Људи дрвету у сваком његовом году могу да дају још једну вредност. Дрво је чудесно биће јер заклања и штити човека и сва остала бића. Човек све чешће грли дрво како би осетио његову енергију, а можда и зато што му даје живот, омогућава да дише, али и да се изрази и оствари своје идеје, да досегне снове и открије нове светове. Човек и дрво су једно другом срећа.

У емисији говоре: етнолог Душанка Станковић, ЗЗЗСК, Марија Вукајловић, кустос Галерије „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици, Бранимир Павловић, ронилац, Удружење „Жута фока“, Горан Љубоја Трут, музичар, Вукашин Говедарица, академски сликар.

Аутор: Радица Смиљковић

Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић

Монтажа: Весна Грба

Обрада: редакција Актуелности

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње