Гласови из прошлости – приче о легатима

У трећој причи серијала "Гласови из прошлости – приче о легатима" феноменолошки сагледавамо судбину задужбина и легата од друге половине 20. века до данас.

Културно благо које су задужбинари, највећим делом током 19. и у првим деценијама 20. века, остављали на корист свом народу, после Другог светског рата биће доведено у питање. Нова власт доноси Закон о експропријацији и национализацији – имовина несебичних дародаваца биће декретима одузимана, узурпирана или уништена. Вредносни систем се убрзано урушавао, а традиција прекидала.

"Дух задужбинарства", истичу стручњаци, "утонуо је у зону сумрака". Занимљив је податак да је непосредно пред почетак Другог светског рата имовина задужбина и фондова у Србији износила 600 милиона динара! Обухватала је 15 школских зграда, 4 болнице, 234 стамбене зграде, 56 плацева, 65 парцела обрадивог пољопривредног земљишта итд. Наши саговорници покушаће да дају одговор на питање због чега нам се десио велики пад.

За разлику од задужбина, легати су, имали много срећнију судбину – парадоксално, у великом броју пристизали су у музеје.

У Србији је у првих петнаест година после рата отворено више од 60 нових музеја – већина оних које данас знамо активно су радили на прикупљању фондова, па и легата. Приватне колекције поклањане музејским институцијама врло често су биле праћене издашном финансијском надокнадом од стране државе и града.

Шта се данас дешава са тим поклонима? Како се чувају, који су највећи проблеми са којима се стручњаци у музејима суочавају, да ли смо свесни значаја легата и чињенице да су они темељ на коме почива колективно сећање једног друштва?

Већ годинама, проблеме имају и музеји и легати јер немају довољно запослених, недостају им финансијска средства и адекватни услови за рад.

Али ништа лакше није ни онима који одлуче да своје збирке оставе држави – у пракси је забележено да се легатом често не поступа у складу са вољом оставиоца или се не поштују одредбе уговора о поклону.

Како све ово изгледа у конкретним случајевима, гледаоци ће моћи да виде на неколико примера међу којима је најзанимљивији везан за судбину легата Илије Башичевића Босиља, најоригиналнијег наивног сликара XX века.

Уредник и сценариста Емисије Невена Милић

Редитељ Маша Вујошевић

Наратор Дејан Грујић

Стручни консултант др Јадранка Божић

Директор фотографије Драган Лапчевић

Монтажер Петар Шумоња

Графички дизајн Драган Буловић

Музички уредник Ана Павловић

Дизајн звука Марко М. Вучковић, Драгана Робертсон