Где ће нам душа

"Једна од најстаријих и најдостојанственијих хипотеза...“ писао је Фридрих Ниче у 19. веку о души, a негде у 4. веку пре нове ере Аристотел је записао "Истраживање душе бисмо с правом могли ставити на прво место“.

За разлику од Платона који се бринуо о бесмртности душе, Аристотел је о души говорио као о нематеријалном формалном начелу које телу и телесном даје облик.

О души овде и сада, о њеном обликотворном својству за живот, не за смрт. Од тада до данас, о души се размишља у филозофској, религијској, уметничкој и психолошкој равни. Такође и наука даје свој допринос размишљању о души.

Ново издање Часа анатомије посвећено је анализи тог развојног пута идеје о души све до савремене психе која такође постаје предмет интердисциплинарних студија. О чему говоримо када говоримо о души, како се она разумевала кроз векове, зашто је говор о души заправо говор о комплетном хуманом развоју који нeпрекидно преиспитује концепт живота и смрти, етичког и естетичког, слободе и неслободе, прошлости, садашњости али и будућности. Шта преостаје човеку ако једног дана буде напустио мисао о души и духовном начелу и да ли је то уопште могуће?

Гости емисије су психотерапеуткиња Ања Радоичић Вучићевић и филозоф Дамир Смиљанић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија Маја Мандић