Метаморфозе: Наташа Нинковић

Њена глума често захтева потпуни мир, утишава аплаузе, публици зауставља дах. Она допушта себи да изрази неизрециво, да преноси и речи које се не изговарају... и њихов одјек, да тумачи реални и живот из маште.

Наташа Нинковић, првакиња Драме Народног позоришта у Београду је у глуми спремна на све. Зато је њена каријера нераскидиви део онога што представља суштину драмске уметности.

Сваке године изнедри по неку улогу за незаборав. Широк је распон сложених женских карактера које је у позоришту тумачила, од Ибзенове Хеде Габлер, преко Андрићеве Госпођице до Селестине Фернанда де Рохаса. И пред камерама је подједнако вредна. Ту се издвајају њене улоге у филмовима Спаситељ, Клопка, Ајвар, у серијама Мирис кише на Балкану, Убице мога оца, Калкански кругови. Наташа је у овом тренутку једна од наших највреднијих глумица.

За позориште каже да често открива људску утрашњост, да нам разјашњава прошлост, распетљава садашњост, наговештава будућност, да је позориште некада уточиште, некад прилика за заборав, често корисна опомена. То је место где се чује жива реч, где је размена искрена, где је комуникација директна, где човек није сам. То, наглашава, у отуђеном свету није мало.

Рођена је и одрасла у Требињу. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у сада чувеној класи Владимира Јевтовића.

Њен континуирани и квалитетан ангажман у свим медијима донео јој је Награду Жанка Стокић за изузетан допринос српској уметности. Власница је и бројних других награда и признања.

Наташа Нинковић има велики глумачки дар. Она је радознала, вредна, истинољубива и храбра. А глума је, каже, њена потреба и страст, место спознаје, слободе и великог улагања, захваљујући којој стално истражује своје мугућности и отвара простор да мудрост и лепоту дели са другима.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Сима Димитрић

монтажа Горан Мијић

музичка уредница Владана Марковић

режија Милица Митровић