Читај ми!

Право на сутра: "Овако прича почиње – расељени..."

Како су и зашто некадашњи албански емигранти добијали српске куће на Косову и Метохији за време СФРЈ? Шта су доживљавали Срби у том периоду? Како су почели притисци и расељавање Срба из јужне српске покрајине, најбоље знају они који су све то доживели у време комунизма.

Њихово сведочење враћа нас у време притиска и насиља, Албанци су се непрекидно досељавали на подручје Косова и Метохије. У том периоду је Социјалистичка Федеративна Република Југославија важила за угледну и економски снажну државу.

Расељавање српског становништва са Космета почело је и пре педесетих година. Педесетих, шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година за албанске имигранте тадашња југословенска власт није градила нове куће већ их је директно усељавала у српске куће. Представници Удбе су саопштавали српским домаћинима да држава хоће да откупи њихову кућу. Затечени и беспомоћни трпели су и физичке нападе Албанаца, зато су у кратком року морали да се исељавају. Тако је прошла породица Узелац из околине Подујева, али и многи други, каже Љубомир Узелац. То је, тврди, био државни пројекат. Успели смо да дођемо до купопродајног уговора који је склопљен 1965. године између Општине Подујево и породице Бубало. У њихову кућу у Доњој Дубници се тада доселила породица Рустема и Незмије Ђони из Тропоје.

Осамдесет прве године Незмија Ђони је тукла српску децу и забрањивала им да пролазе улицом, и још тада су говорили о "великој Албанији", сећа се Радосава Вукмировић. Велико имање које је са супругом Радосавом и седморо деце имала стално је било на удару. Децу је морала да испраћа и дочекује из школе, јер нису била безбедна. Супруг Радосав Вукмировић је у то време стално вођен на "информативне разговоре“, који су трајали и дању и ноћу. Трпео је и измишљен судски процес, а када су запретили да ће му убити једног од двојице синова, морао је да напусти Подујево и пристане да прода кућу и имање од седам хектара. Наставили су да му прете и после пресељења у Шумадију!

Ружица Судимац Марковић каже да никада није било лако живети на Косову и Метохији. Памти како су из среза Лапског, иако су тада Срби били већинско становништво, морали да оду у Приштину, па и из ње 1999. године. Сведочи да је тада једна Српкиња из Приштине удављена у кади.

Од трагедије коју су доживели 1986. године у центру Приштине, када јој је Албанац аутомобилом убио једанаестогодишњег братанца Младена Судимца, никада се нису опоравили. Име починиоца се зна, али никада није одговарао.

У Куршумлији и другим местима широм земље живе Срби расељени са Косова и Метохије. У Народном музеју Топлице кажу да у Србији никада није организован научни скуп због деценијског исељавања Срба из колевке Србије.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић

Сниматељи: Горан Копривица, Марко Ковачевић

Тонски сниматељ: Мирослав Радишић

Монтажа: Весна Грба

Реализација: Весна Новаковић 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње