понедељак, 26. феб 2024, 21:55
Метаморфозе: Јована Стојиљковић
И пре него што је дипломирала прошла је црвеним тепихом Канског фестивала са главном улогом у филму "Панама" који је 2015. године био у главном програму. За ту улогу добила је посебно признање на фестивалу Sinema siti у Новом Саду, Награду Царица Теодора на Филмским сусретима у Нишу и награду за најбољу женску улогу на фестивали Lajf у Лесковцу.
У том тренутку има 23 године и неколико добрих остварења у позоришту и на филму. Јована Стојиљковић се од малих ногу припремала за своју професију - од другог разреда основне школе похађала је часове глуме у школи Ненада Ненадовића. Са 11 година добија прву улогу, у ТВ драми Мали положајник.
Дипломирала је на Факултету драмских уметност, у класи професора Драгана Петровића Пелета. Уз диплому добила је и Награду "Мата Милошевић”, намењену најбољем студенту глуме. Затим је завршила и постдипломске студије.
У јануару 2016. постаје члан ансамбла позоришта Атеље 212, где је претходно играла у више представа. Игра и на сценама других београдских позоришта - Офелију у Хамлету са Небојшом Глоговцем у Југословенском драмском, Софку у Нечистој крви у Народном позоришту. Запажене улоге тумачила је у серијама Сенке над Балканом, Јутро ће променити све, Јужни ветар. Маестрално игра насловну улогу у филму и серији Вера. Трансформација наивне и радознале девојке у жену која се у време Другог светског рата опасним играма бори за живот и њени односи са осталим ликовима овде су упечатљиви и снажни. Јованина глума и посвећеност су у великој мери допринеле успеху овог остварења о до тада готово непознатој причи троструке шпијунке Вере Пешић. Била је то још једна потврда изузетног талента ове глумице.
Јована стално ради на себи, истражује, посматра, напредује сваког дана. Верује да је рад најважнији, да се таленат без рада губи. Поред марљивости коју негује од студентских дана каже да је важан фактор за њен успех и срећа.
Самокритична је, увек настоји да буде боља, да не уђе у манир или фах. Скромно каже да је ово још увек почетак и да је у глуми најважније трајати.
Она на сцени и пред камерама блиста због природне, уверљиве, харизматичне и дирљиве глуме. Ненаметљиво је лепа. Њена природа носи једноставност, изразиту смиреност и топлину. Не прави фаму од себе и своје каријере, не мистификује своју професију, не изиграва медијску звезду. Само се, каже, бави послом који воли.
Верује у љубав. Према свему и свима. И у то да је љубав наша исконска потреба са којом се човек осећа баш онако како и јесте створен - у љубави и миру.
ауторка и уедница Оливера Милошевић
сниматељ Васко Васовић
монтажер Јаков Пејов
режија Милица Милић
Коментари