Метаморфозе: In memoriam Јагош Марковић

У свет позоришта ушао је са дванаест година. Имао је само двадесет када је дипломирао режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Народном позоришту током каријере режира најзначајније наслове светске и домаће класике, дела Молијера, Љубомира Симовића, Нушића, Јована Стерије Поповића, Еурипида, опере Росинија и Вердија.У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа. Међу најзначајније убрајају се комади Шекспира, Влаха Стулића, Крлеже, Александра Поповића, Биљане Србљановић, Пирандела, Бергмана... Режирао је у Ријеци, Сплиту, на Дубровачким летњим играма, Често ради у Црној Гори, у Подгорици и Тивту. У шведском Краљевским позоришту Драматен. поводом јубилеја тог театра режирао је Стринбергову “Краљицу Кристину”.  Добитник је готово свих значајних награда и признања.

Својим специфичним, бурним и раскошним позориштем Јагош изазива и порвоцира. Он нам, каже Љубомир Симовић, старе и познате ствари открива као нове и непознате. Јагош радикално и са највећом смелошћу, тумачи метафору коју налази у тексту. Има посебан кључ за тумачење медитеранских драма. Урадио их је десетак, али је његова Кате Капуралица са глумцима Сомборског Народног позоришта била чудо невиђено. Са мало речи и много медитеранског духа... Свет без љубави за њега је, као у његовој представи Скуп – само исушено, слано и јалово морско дно. Лукреција или ти Ждеро доноси медитеранску радост играња, а ансамблу и Јагошу чак девет Стеријиних награда, Филомена Мартурано је о породици и страстној љубави.

Јагош Марковић веруједа је свака добра комедија у исто време и трагедија. За њега је Молијеров Уображени болесник метафора за болесно друштво, али и кључ којим отвара све слојеве овог комада. Каже и да представе увек режира из уметничких разлога, не збога ктуелности, већ због лепоте која ће променити свет.