Читај ми!

Говор душе

Опште расположење у данашњем друштву обележено је немиром и отуђеношћу. Материјалистички поглед на свет учинио је да заборавимо на осећај личне среће и оне мале ствари које нас испуњавају и чине срећнима.

Тек када нам живот донесе неочекивана, тешка искушења, окренемо се нашем унутрашњем гласу и научимо да ценимо свако јутро у коме се пробудимо.

Породица Самац се, из своје непомућене радости у очекивању бебе, на коју су дуго чекали, сусрела са чињеницом да њихова ћерка Тара болује од ретке болести, Фримен-Шелдон синдрома.

Тарини родитељи су се максимално посветили њеном здрављу, одрастању, образовању и додатним активностима у којима она ужива и постиже одличне резултате. Иако је од рођења везана за инвалидска колица, Тара је веселог духа, радознала и изузетно интелигентна. Данас има 16 година и редован је ђак трећег разреда седме Београдске гимназије.

Уредник: Хана Лоос

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво